Kako je srpska privreda uspela da ostvari duplo veću dobit nego pretpandemijske 2019. godine?

Prihod privrede je u odnosu na 2020. godinu porastao za čak 79,3 odsto, a bruto domaći proizvod (BDP) je veći za 7,4 odsto. Industrijska proizvodnja je takođe u porastu, i to za 6,3 odsto, a ti podaci ne čude s obzirom na to da je privreda, kao i ostale aktivnosti, bila “anestezirana” globalnom situacijom izazvanom korona virusom.

Ipak, poređenje 2021. godine sa periodom pre pandemije daje znatno verodostojniji uvid u poslovanje i (ne)uspehe privrede. Tako, poredeći podatke iz 2019, poslednje godine pre pandemije, nije teško primetiti da se privreda u potpunosti oporavila od posledica korona virusa, te da je u velikoj meri i napredovala u odnosu na period pre nje.

Za razliku od 2019. godine, kada je zabeležen neto dobitak od 682,6 milijardi dinara, u 2021. dobit je bila 945,3 milijarde, što je gotovo 300 milijardi dinara više. Primetni su i minimalno povećani gubici – 291,4 milijarde u 2021, naspram 265,4 milijarde dinara koliko je bilo u 2019. godini.

Poslovna imovina, odnosno ukupnost zaliha i osnovnih sredstava korišćenih za poslovanje, na kraju 2021. godine iznosila je 18,8 milijardi dinara, što je povećanje od 9,2 odsto u odnosu na pandemijsku 2020. godinu. U 2019. vrednost je bila 15,8 milijardi, odnosno tri miliona manje od prethodne godine, što je još jedan pozitivni parametar koji ukazuje na rast privrede. Ukupan gubitak privrednih društava ostao je gotovo na istom nivou i iznosio je tri i po milijarde dinara.

– Poslovanje privrede je, kao i prethodnih godina, pretežno finansirano iz pozajmljenih izvora, pri čemu su ukupne obaveze iskazane u visini od 11.640 milijardi dinara porasle za 8,1 odsto na godišnjem nivou. U okviru ukupnih obaveza preovlađuje zaduživanje na kratak rok, budući da je iz kratkoročnih rezervisanja i kratkoročnih obaveza obezbeđeno 7.509 milijardi dinara. U strukturi kratkoročnih obaveza najveći udeo imaju obaveze iz poslovanja, u iznosu od 3.143 milijarde dinara, većem za devet odsto, te su privredna društva tekuće poslovanje velikim delom finansirala neurednim izmirivanjem obaveza prema dobavljačima – navodi se u preliminarnoj analizi APR-a i dodaje da dugoročna rezervisanja i obaveze iznose 3.598 milijardu, tako da ti izvori beleže intenzivniji rast od kratkoročnih.

Predsednik Metalac Grupe Dragoljub Vukadinović smatra da je ta kompanija takođe bolje poslovala u 2021. nego u 2019. godini. Ipak, glavni uzrok toga je, kako kaže, to što nisu previše vezani za industriju koju pogađa rast cena energenata.

– Mi imamo privredu koja je jako puno vezana za prehrambenu industriju, agrar i hemiju, nemamo nekih delatnosti koje su značajnije bile ugrožene rastom cena materijala, pre svega čelika i bakra, kao ni sa onima koje su zasnovane na velikoj potrošnji energenata. Drugo, imali smo i 2020. i 2021. godine solidnu pomoć države, tako da je sve to bio uzrok zbog kog smo isplivali te godine – navodi Vukadinović i dodaje da Metalac spada u grupu preduzeća koja je bila bolja nego 2019. i 2020. godine.

Ove godine situacija će, kaže, biti dosta drugačija, jer se očekuju velike oscilacije u ceni energenata u narednom periodu, što će uticati i na cene ostalih materijala.

– Prve polovine ove godine smo se provukli, na nivou smo prošle godine ili nešto bolji, ali svi smo u strahu za drugi deo godine zbog rasta cene energenata. To će uzrokovati rast cene retromaterijala, a postoji opasnost da će se smanjiti tržište, s obzirom na to da je recesija. Amerika ima problem logistike da robu doveze do naših kupaca, a u Evropi imamo ono što ja zovem ‘suzdržavanje od kupovine’, dakle ne moram kupovati u vreme krize. Očekujem da će biti neizvesna jesen i zima. te da će u drugoj polovini biti mnogo teže poslovanje nego u prvoj – smatra Vukadinović.

Profesor Božo Drašković ističe da je razumljivo to što su rezultati u 2021. bolji nego godinu dana ranije, ali da je potpuno nelogično da po nekim pokazateljima premašuju one iz pretpandemijske 2019.

– Nešto tu nije u redu, bilo sa podacima, bilo u metodologiji po kojoj su obračunati. Možemo da kažemo kako je za pozitivna kretanja delom zaslužna državna intervencija i podrška potrošnji, a ona je bila bazirana na deljenju novca i direktnom upumpavanju novčanih sredstava privredi, odnosno ekonomskim akterima, od kompanija do stanovništva. To se onda pokazalo kao deo uvećane tražnje, imamo zato porast BDP-a u nekim sektorima. Taj rast je čak vrlo visok u odnosu na 2020., više od sedam odsto, ali je to posledica niske baze iz te godine – objašnjava Drašković.

Ukazuje i da važan pokazatelj predstavlja i podatak u kojim je granama došlo do snažnijeg rasta.

– To je moglo da se ostvari u sektoru energetike, farmaceutske industrije ali mi tu nemamo dovoljno kapaciteta, za razliku od država gde je to snažna privredna grana koja je napravila ogroman efekat. Mi imamo nešto prehrambene industrije, ali istovremeno je snažan pad zabeležen u sektoru usluga, osim trgovine. Na primer u turizmu koji su pogodile mere protiv širenja korone koje su i u ovoj godini bile na snazi. Ali, trebalo bi da se sačeka kraj ove godine, da vidimo kako će se nastaviti trend, jer su ovi rezultati prilično čudni – ističe Drašković i naglašava da je još jedna od nelogičnosti to što postoji opšti rast ekonomske aktivnosti a u isto vreme se beleži deficit kao i vrlo postepen, slab oporavak pojedinih grana industrijske proizvodnje.

Više zaposlenih
U prošloj godini od ukupno 103.763 analizirana završna računa neto dobitak je iskazalo 63.126 privrednih društava ili 60,8 odsto i to u ukupnom iznosu od 945,3 milijarde dinara. U odnosu na prethodnu godinu, to je rast od 42 procenta. Sa gubitkom u ukupnom iznosu od 265,4 milijarde, odnosno 7,3 odsto manjim nego 2020., poslovale su 26.804 firme. Završni račun nije predalo 13.833 društava.
U 2021. godini privredna društva su zapošljavala ukupno 1.238.984 radnika, što je 11.531radnik više u odnosu na prethodnu godinu.