Kako pandemija korona virusa utiče na avio-saobraćaj u Srbiji (VIDEO)

– Najpre je kupovala karte preko Katar ervejza na Novom Zelandu, posle sam to uradio ja preko Turkiš ervejza, a poslednju kartu smo uzeli preko avio kompanije Emirata. Kada su letovi otkazivani, avio-prevoznici su refundirali novac, izuzimajući Turkiš erlajns, koji to još uvek nije učinio. Ona je u međuvremenu dala otkaz, ali kako bi se reklo – “nije gladna”. Znam da u ovo vreme ima mnogo težih situacija, da ovakav problem nije prioritet, ali činjenica je da ona ne može da se vrati u zemlju. Prema našem iskustvu, avio letovi u vreme korone postoje samo na sajtu, internetu i u teoriji – kaže Mićanović za Danas.

“Prizemljeni avioni” i “opustošeno nebo” su od marta ove godine i dramatično epidemijsko iskustvo domaćih aerodroma, te nacionalne kompanije Er Srbija.

Resorna ministarka Zorana Mihajlović je krajem maja saopštila da “šteta u avio-saobraćaju Srbije u prethodna dva meseca iznosi više od 70 miliona evra”, a da je Er Srbija do aprila uknjižila gubitak od 35 miliona evra.

Broj putnika na funkcionalnim srpskim aerodomima, u Beogradu i Nišu, u vreme epidemije pao je i za više od 90 odsto.

Vansi erports: Avio-saobraćaj je jedna od najteže pogođenih industrija pandemijom

– Avio-saobraćaj je na globalnom nivou jedna od najteže pogođenih industrija pandemijom korona virusa, pa je smanjenje saobraćaja u ovom periodu očekivano, a posledice po poslovanje će biti dugoročne. Nadamo se da će se, u zavisnosti od razvoja epidemiološke situacije i međunarodnih i domaćih propisa, putovanje u doglednoj budućnosti ponovo donekle normalizovati, ali je teško dati konkretnija predviđanja – kažu za Danas u kompaniji Vansi erports, koja od decembra 2018. godine upravlja beogradskim aerodromom Nikola Tesla.

Prema podacima te kompanije, broj putnika na beogradskom aerodromu u drugom kvartalu ove godine, od aprila do juna, smanjen je za čak 94,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine (85.000 putnika u odnosu na 1.577.000), dok je broj komercijalnih letova manji za 83 odsto.

U prvoj polovini ove godine, od januara do juna, broj putnika je manji za 61,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine (1.008.000 putnika u odnosu na 2.611.000), a broj komercijalnih letova smanjen za 51,2 odsto.

Broj putnika i letova dramatično je pao zbog “uvođenja ograničenja putovanja na globalnom nivou, kao i mera prevencije protiv širenja Kovida-19”.

Brokerska kuća Momentum je objavila da je beogradski aerodrom od aprila do juna ove godine zabeležio gubitak od 246,4 miliona dinara, pre svega usled pandemije, kao i izostanka naplate jednokratne koncesione naknade zbog nastupanja takve “više sile”.

Aerodrom je i u prvom tromesečju imao gubitak, u iznosu od 105,4 miliona dinara, te njegov ukupni gubitak u prvoj polovini godine iznosi 351,8 miliona.

U prvih sedam meseci ove godine i broj putnika na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu smanjen je za 43,68 odsto u odnosu na isti period prošle godine (113.000 putnika u odnosu na 201.304).

Ovaj aerodrom je, inače, od septembra 2019. godine deo državnog preduzeća Aerodromi Srbije, koje upravlja svim vazdužnim lukama u zemlji izuzev beogradskom.

U januaru i februaru ove godine, kada nije bilo epidemije, niški aerodrom je beležio porast broja putnika u odnosu na te mesece prošle godine, ali je od marta mesečni promet putnika smanjen i više od 60 puta u odnosu na iste mesece prošle godine, dok ga u aprilu nije ni bilo. Broj letova u prvih sedam meseci ove godine manji je za petinu nego u istom periodu prošle godine.

Na veb- sajtu aerodroma je objavljeno da je značajno smanjen i kargo saobraćaj, tako da je u prvih sedam meseci prevezeno 63,8 odsto manje robe nego u istom periodu prošle godine (277.459 kilograma u odnosu na 766.560).

Tokom aprila i maja kargo saobraćaja uopšte nije bilo. Aerodromi Srbije i niški aerodrom nisu saopštili ukupan iznos gubitaka tog aerodroma za prvu polovinu godine.

Naš list do okončanja rada na tekstu od aerodroma Konstantin Veliki, odnosno Aerodroma Srbije, nije dobio odgovore koliko je poslovanje i funkcionisanje ovog aerodroma ugroženo pandemijom, odnosno epidemijom.

Ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje kakve su poslovne prognoze u slučaju da ova vrsta krize potraje, odnosno da li postoje procene gubitaka i planovi za različita scenarija.

Stručnjaci: Avio-saobraćaj u Srbiji će preživeti i imati investicije, ako kriza ne traje predugo

Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik vazduhoplovnog portala Tango siks, kaže za Danas da su zvanični podaci Aerodroma Srbije i Vansi erportsa o padu avio-saobraćaja u Srbiji od početka epidemije “jako depresivni”, ali ocenjuje da će i jedni i drugi preživeti, a i nastaviti započete investicije.

– Naravno, ovo je virtuelna prognoza, jer ako pandemija i epidemija potraje još godinu dana i više, ko zna šta će biti sa svima nama, pa i avio-saobraćajem – kaže on.

Vojinović precizira da će Aerodromi Srbije u vreme epidemije “em preživeti, em će imati tri nova aerodroma”. Aerodrom Rosulje je počeo da se gradi pre krize, a dva druga uprkos krizi – Trebinje, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će Srbija da ga finansira, i sportski aerodrom kod sela Pranjani, koji bi trebalo da bude završen u septembru.

– Aerodromi Srbije su državni projekat i pomoć države u ovom kriznom periodu neće izostati, što se vidi i iz izjave predsednika Srbije da će Aerodromi Srbije i Er Srbija biti budžetski podržani – kaže on.

Vojinović dodaje da i Vansi erports izvršava ugovornu obavezu da investira 730 miliona evra u proširenje kapaciteta aerodroma Nikola Tesla.

Uprkos dramatičnom padu poslovanja, kompanija izgleda nije izbegla takvu obavezu iz ugovora, koji, inače, još uvek nije dostupan javnosti.

– Ta situacija pokazuje koliko je koncesija za beogradski aerodrom data ovoj kompaniji – pametan potez. Da je nema, država Srbija bi sada pokrivala gubitke ne samo Er Srbije već i aerodroma Nikola Tesla, što umesto nje radi Vansi erports. Ova kompanija će, dakle, morati da optimizuje poslovanje, a verovatno će dobiti i novac iz baze – zaključuje naš sagovornik.

Letovi su zakazani, ali ne znamo da li će ih biti

I mladi Marko Mićanović misli da je avioprevoz “vitalan”, a da će se to pre svega videti kroz kargo saobraćaj, koji doprinosi da industrije i kompanije funkcionišu.

– Naravno, funkcionisaće i putnički saobraćaj, sa manjim brojem putnika i uz mere prevencije. Rizik od zaraze u avionu je manji nego u autobusu, gde se te mere teže kontrolišu, ili na kruzeru, gde je mnogo veći broj putnika. Avio-saobraćaj je, zapravo, bezbedniji od drugih vrsta prevoza – kaže Mićanović.

Njegova supruga će pokušati to da proveri još jednom, početkom septembra, za kada je kupila najnoviju kartu koja bi trebalo da je vrati u Srbiju.

– Let je zakazan, ali ne znamo da li će ga biti – pomirljivo kaže Mićanović.

NKD: Problem su i epidemija i centralizacija

Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju i jedan od aktera neformalne Incijative Ne damo niški aerodrom, kaže za Danas da pandemija, odnosno epidemija nije jedini razlog za loše poslovanje avio-saobraćaja, već da su ga uzrokovali i loša sistemska rešenja ili potezi. Recimo, za duboku krizu u poslovanju niškog aerodroma, koji je država besplatno preuzela od Grada Niša u avgustu 2018, nije odgovorna samo pandemija, već i centralizacija, ocenjuje.

– Kriza na niškom aerodromu je, dakle, krenula pre pandemije. Dokaza za to ima mnogo: gašenje nekoliko linija loukost prevoznika krajem 2019. godine, državno subvencionisanje linija Er Srbije kojim se vrši atak na niskotarifne letove,iskazani gubitak koji se jasno vidi u skrivanim finansijskim izveštajima aerodroma nakon preuzimanja od strane Republike. Obećanih investicija u aerodrom nema, osim kupovine vozila za odleđivanje– kaže on.

– Centralizacija aerodroma je dovela do negativnih posledica i u vreme pandemije – centralizovani sistemi su spori, tromi i neefikasni, pa su putnici na početku epidemije prijavljivali da niški aerodrom ne preduzima mere bezbednosti. Ovaj problem će se tek osetiti sada kada je potrebno da se aerodrom kroz svoje odluke brzo i fleksibilno prilagođava i epidemijskoj situaciji u regionu Južne Srbije, kao i u mestima destinacija letova iz Niša. Sistem Aerodroma Srbije, gde rukovodstvo donosi odluke i o niškom i o drugim aerodromima u zemlji, a nije samostalno u odnosu na Ministarstvo saobraćaja, apsolutno nije u stanju da to efektivno i efikasno radi– navodi on.

– Centralizovano upravljanje bilo kojim resursom pokazuje agilnost i preciznost slona u staklarskoj radnji. Čak i da postoje dobre namere vlasti prema niškom aerodromu, u šta NKD ne veruje, ovakav sistem upravljanja će ga urušiti do 2022/23. godine, kada ističu tekući ugovor sa lou kost kompanijama– zaključuje naš sagovornik.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.

Još vesti iz ovog grada

Predstava „Polanski protokoli“ u Zaječaru

Protiv targetiranja, a za slobodu mišljenja: Niški studenti u protestu osudili pojavu spiska kolega sa PMF-a koji nisu podržali blokadu

Niš: Počinje i blokada Medicinskog fakulteta, svi niški državni fakulteti u protestu

Policija nakon racije u niškom klubu „Livnica“: Jedan muškarac prijavio povrede, nema pritužbi na postupanje naših pripadnika i Žandarmerije