Kako se Beč snabdeva vodom?

Gruber je medijskim ekipama iz Srbije, među kojima je bio i FoNet, kazao da je moderno vodosnabdevanje Beča započeto 1873. godine izgradnjom prvog vodovoda iz alpskih krajeva Austrije.

Prema njegovim rečima, postoje dva glavna cevovoda koji čine glavni oslonac Beča.

„Zajedno sa odeljenjem za šumarstvo štitimo ove površine. Primarni cilj šumarskog odeljenja je da se zaštiti prirodno stanje i da se ne seče mnogo drveća“, naglasio je Gruber.

Kako je objasnio, u Beču ima oko 400.000 kubnih metara dnevne potrošnje vode.

„Svih rezervoara zajedno imamo 1,6 miliona kubnih metara, što je četvorostruka dnevna potrošnja koju imamo u rezervoarima“, rekao je Gruber.

Tvrdi da 90 odsto čini izvorska voda, a oko pet do 10 odsto vode potiče iz podzemnih voda.

„Dakle, leti kada je veoma toplo i velika potrošnja, koristimo i podzemne vode“, naveo je Gruber, dodajući da podzemne vode potiču iz nacionalnog parka Beč i dela Donje Austrije.

Prema njegovim rečima, velika prednost bečkog vodosnabdevanja je što izvorska voda dolazi u slobodnom toku, tako da nisu potrebne pumpe.

Pumpe su potrebne samo za podzemne vode, te je potrebno ispumpati samo oko pet odsto ukupne vode.

„Cevovodi su na tako visokom nivou da možemo da snabdevamo skoro ceo grad“, ukazao je Gruber.

Naglasio je da svaka voda ima svoje karakteristike, a da bečka voda dolazi iz regiona krečnjaka i dolomita, te da ima drugačiji ukus od vode koja dolazi iz regiona gde postoje granit i kristalna stena.

Gruber je objasnio da je energetska efikasnost veoma dobra, a da je cena vode u Beču 4,49 evra po metru kubnom, od čega 2,14 evra ide na vodu za piće i 2,35 evra za otpadne vode, uključujući i kanalizacioni sistem, postrojenja za prečišćavanje i tretman mulja.

Beč ima skoro dva miliona stanovnika i uspeva da obezbedi kontinuirano vodosnebdevanje.

Gruber tvrdi da se stalno komunicira sa potrošačima u vidu upitnika i da je veoma visok procenat ljudi koji su zadovoljni vodosnabdevanjem.

Vodotoranj „Favoriten“ izgrađen 1898. godine, na koji je ekipa FoNeta imala prilike da se popne, istorijski je arhitektonski spomenik.

S obzirom na to da više nije u funkciji, nakon što je napravljen novi 1910. godine, od njega je napravljena turistička atrakcija oko koje se organizuju različiti kulturni događaji.