Kako se Cefta plus skupila u „Mali Šengen“

Kako kažu, da li će biti nešto od toga zavisi kako će se to operativno uraditi. Naime, dogovor koji je kršten kao „Mali Šengen“, a koji je zamišljen kao unapređena CEFTA već od starta ima probleme, a prvi je da u njemu učestvuju svega tri zemlje od šest članica CEFTA sporazuma. Predrag Bjelić, profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je čudno što su samo tri partnera napravila dogovor, s obzirom da je u takozvanoj „Cefti plus“ trebalo da učestvuju sve članice.

„To je samo realizacija dogovora iz Berlinskog procesa, odnosno akcionog plana donesenog u Trstu. On je do sada bio stopiran zbog taksi Kosova prema Srbiji i BiH. To podrazumeva liberalizaciju trgovine robom, uslugama i slobodno kretanje ljudi. Čudno je što su samo tri zemlje uključene, a koliko vidim Crna Gora nije zainteresovana, dok su na Kosovu veoma loše prihvatili ovaj dogovor. S obzirom da je EU odbila da otvori pregovore sa Makedonijom i Albanijom, verovatno je ovo ponuđeno kao neka regionalna integracija. Inače svaki korak u liberalizaciji trgovine robom i uslugama i kretanju ljudi je pozitivan“, ocenjuje Bjelić dodajući da su ovo tek početni koraci i da je važnije da li će biti uspostavljeno međunarodno priznavanje sertifikata i ubrzano kretanje robe preko granice. On dodaje da bi veća integracija donela povećanje trgovine, više poslovnih šansi i priliv investicija u region, ali da to sve zavisi od toga kako će se na terenu sprovoditi sporazum.

Kako su mediji preneli, u Ohridu je dogovoreno da građani ove tri zemlje mogu da prelaze granice samo sa ličnim kartama i da se uvedu zajedničke radne dozvole koje će omogućiti ljudima da rade u sve tri zemlje bez dodatnih procedura. Od ovoga bi najviše koristi trebalo da ima Srbija s obzirom da ima najveću ekonomiju i najmanju nezaposlenost, odnosno najveće potrebe za radnom snagom.

Brži protok robe bi trebalo da obezbedi uvođenje dvadesetčetvoročasovnog radnog vremena svih inspekcijska, a pre svega fitosanitarne i veterinarske s obzirom da se između zemalja najviše trguje hranom. Planirano je i pravljenje zajedničke dokumentacije za tranzit robe u ove tri zemlje.

Neđo Mandić iz Udruženja međunarodnih prevoznika ističe da pozdravlja ubrzavanje protoka robe, ali i upozorava da je na sastanku regionalnih udruženja utvrđeno da je od uvođenja jedinstvenog carinskog prelaza između Srbije i Makedonije povećano vreme čekanja kamiona na granici za 24 sata.

„To je suprotno od onoga što se pričalo, da će jedna umesto dve carinske procedure skratiti vreme na granici. Daj bože da ove zajedničke kontrole ubrzaju transport. Međutim mi imamo druge probleme koji se nikako ne rešavaju. Recimo, baš sa Makedonijom imamo sporazum o razmeni dozvola za prevoz robe, tako da recimo Makedonci mogu da odvezu 300 tura iz Srbije u neku treću zemlju, a isto tako i srpski prevoznici iz Makedonije. Međutim, zahvaljujući neradu carine i korupciji inspekcija makedonski prevoznici odvezu 10.000 tura iz Srbije, dok njihovi inspektori rade savesno i naši prevoznici to ne mogu. Pri tome, zahvaljujući jeftinijem gorivu i manjim nametima države oni mogu da daju nižu cenu od naših prevoznika“, žali se Mandić.

Sporazum bi trebalo da obezbedi i međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija, a zanimljivo je da će se podsticati i razmena studenata između ovih zemalja. Razlog zašto je sporazum nazvan „Mali Šengen je što će stranci koji uđu u jednu od ovih zemalja moći da putuju u ostale dve bez dodatnih viza.

Sledeći korak u realizaciji ovih planova biće napravljen u Draču 21. decembra ove godine.

Međutim, kao i svako pitanje na Balkanu i ovo ima političke reperkusije. Tako su predstavnici BiH rekli da samo posmatraju razgovore i nemaju jedinstven stav prema tešnjoj regionalnoj saradnji, dok je reakcija sa Kosova u najmanju ruku negativna. Najekstremnija reakcija je Fadilja Maljokua, profesora sociologije iz Prištine, koji je zahtevao od kosovskih zvaničnika da albanskog premijera Edija Ramu proglase nepoželjnom osobom. Kako je preneo portal Kossev, on je optužio Ramu da „radi za jednu mini balkansku Jugoslaviju“. Ovu regionalnu uniju su kritikovali i Aljbin Kurti, budući premijer Kosova, kao „četvrtu Jugoslaviju“ i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je odbio prisustvo sastanku u Ohridu rečima da „Kosovo ostaje privrženo svom putu ka EU i NATO-u i da nema nameru da svoju evroatlantsku perspektivu zameni bilo kojom regionalnom inicijativom“.

Aleksić: „Mali Šengen“ protiv srpskog seljaka

Potpredsednik Narodne stranke i narodni poslanik Miroslav Aleksić izjavio je juče da je sramna i skandalozna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će „mali Šengen“ omogućiti proizvođačima paradajza iz Albanije da zarade i lakše izvezu svoju robu, jer je kao glavnu korist od tog sporazuma naveo korist albanskih poljoprivrednika, a ne srpskih.

„Vučić više brine kako će Albanac da proda svoju robu u Srbiji, nego gde će srpski seljaci da prodaju svoj paradajz. On ne zna da su upravo albanski proizvođači povrća, na tržištu Srbije u poslednjih nekoliko godina glavna konkurencija srpskim seljacima, i ovom izjavom je uvredio srpske poljoprivrednike“, naveo je Aleksić u pisanoj izjavi.