Kako se definiše cena pšenice: Rat u Ukrajini je samo jedan od faktora

Cena jedne tone pšenice godinama se kretala na nivou od oko 200 evra. Od početka rata u Ukrajini ona je udvostručena i sada je oko 400 evra. To je šok, pre svega za ljude koji žive u siromašnijim zemljama sveta, za one koji znatan deo svog dohotka izdvajaju za hranu.

Na međunarodnom tržištu trguje se samo četvrtinom ukupne godišnje žetve koja iznosi oko 785 milijuna tona. Najveći deo te količine se prodaje, prerađuje i pojede (npr. kao hleb) upravo tamo gde se pšenica i proizvede. Cene i kvalitet pšenice mogu i da znatno osciliraju, u zavisnosti od regiona.

Dve velike berze

Ali, bez obzira na to, kod pšenice se uglavnom govori o „svetskoj tržišnoj ceni“ – reč je o ceni koju se definiše na posebnim burzama. „Imamo dve značajne robne terminske berze u svetu, to je čikaška CBOT (Chicago Board of Trade) i pariska „Euronekst“ (Euronext)“, kaže Volfgang Zabel. On je direktor firme „Kak Terminhandel“ iz nemačkog Klopenburga, koja se specijalizovala za berzansku trgovinu agrarnim proizvodima.

„Te berze su u načelu cenovni barometar pod državnim nadzorom. Tamo se reguliše i radi s definisanim standardima i načelima. O ceni odlučuju samo ponuda i potražnja“, kaže Zabel.

Standardizacija znači da se količina i kvalitet precizno definišu. Na primer: 50 tona jare pšenice EU-porekla, minimalno 11 odsto proteina, maksimalno 15 odsto vlage. Tek nakon te standardizacije moguća je trgovina na svetskom tržištu.

Za proizvođače, trgovce i prerađivače pšenice je cena koja se definiše na berzama zapravo veleprodajna cena, po kojoj se svi onda orijentišu, objašnjava Zabel. Odstupanje od te cene je u pojedinim slučajevima moguće, u zavisnosti od situacije na licu mesta.

Važna funkcija berze

Osim definisanja cena, robne berze imaju još jednu važnu funkciju: one proizvođačima, prerađivačima i trgovcima nude mogućnost da se osiguraju od mogućih oscilacija cena. Zabel navodi sledeći primer: neki lanac supermarketa dobije ponudu od mlina koji prerađuje pšenicu, i to za isporuku veće količina brašna u septembru u pakovanjima od 500 grama. „Naravno da mi danas ne znamo koliko će pšenica da košta u septembru, ali danas ipak može da se sklopi terminski ugovor za tu robu“, kaže Zabel.

„Terminski ugovori“ su ugovori koji se sklapaju na velikim robnim berzama za neki događaj u budućnosti. U našem primeru, mlin „rezerviše“ potrebnu količinu pšenice u septembru po fiksnoj ceni i na osnovu te kalkulacije mlin šalje ponudu lancu supermarketa.

Kada dođe septembar, lokalni dobavljač isporuči pšenicu u mlin, a mlin plati cenu koja je aktuelna taj dan. Uzmimo da ta cena iznosi 400 evra po toni pšenice. Ali mlin je sklopio terminski ugovor u kojem piše da tona košta 300 evra. Mlin dakle plaća 100 evra po toni više nego što je planirano, i preko svog „računa“ na berzi dobije tu razliku od 100 evra. Na kraju, mlin u praksi plaća upravo onih 300 evra na kojima je zasnovao čitavu kalkulaciju.

Temelj za kalkulacije

I poljoprivrednici se na taj način obezbeđuju od oscilacija cena. „Ako je neki poljoprivrednik osigurao iduću žetvu po ceni od 300, a cena skoči na 400, on pri prodaji zarađuje više, ali tu razliku mora da uplati na svoj berzanski račun. Ako cena pšenice padne na 200, onda se taj gubitak podmiruje preko njegovog berzanskog računa“, objašnjava Zabel.

Svi ti poslovi se temelje na stvarnoj pšenici – onoj količini pšenice koja je prisutna na tržištu. Osiguravanje cena funkcioniše preko berzanskih računa – kod terminskih ugovora ne događa se automatski i fizički transport pšenice.

Glavni razlog za današnje cene pšenice od 400 evra po toni, jeste činjenica da dve zaraćene strane, Rusija i Ukrajina, zajedno proizvode oko trećinu pšenice kojom se trguje u svetu, dakle negde oko 60 milijuna od ukupno 200 miliona tona. „Svet se ne može odreći pšenice iz Ukrajine i Rusije, količina je jednostavno prevelika“, napominje Zabel.

Dramatično u Africi

Posebno je dramatična situacija zbog toga što su među kupcima pšenice mnoge zemlje i razvoju ili tranziciji, pogotovo one iz Afrike. „U tim zemljama ljudi izdvajaju i po 60 do 80 svog dohotka za hranu“, kaže Zabel. „Ako je hleb jedna od najvažnijih namirnica, i ako se cena hleba odjednom udvostruči zato što je cena pšenice po toni porasla s 200 na 400 evra, onda to ima efekte.“