Kako se preduzeća nose sa rastom kamatnih stopa?

Ovo znači i dalji rast ostalih kamatnih stopa na kredite u dinarima, a ništa bolja situacija nije ni sa kreditima indeksiranim u evro pošto je i Evropska centralna banka pre dve nedelje podigla kamatnu stopu na 3,5 odsto, sa nule sredinom prošle godine.

Rastom kamata pogođeno je i stanovništvo kom rastu rate kredita, ali i privreda. I dok kod stanovništva to znači da, kada se plate rate, ostaje manje novca za potrošnju što bi trebalo da obori inflaciju, preduzeća gledaju da rast kamata, kao i svaki drugi trošak, ako može prebaci na kupce.

Osim toga, značajno poskupljenje investicionih kredita, prema rečima sagovornika Danasa, utiče na donošenje investicionih odluka.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca iz Gornjeg Milanovca napominje da visoke kamate ozbiljno koče investicije.

“Teško je naći isplativ investicioni projekat sa tolikom kamatnom stopom”, ukazuje on.

On ističe da nijedno preduzeće ne može da radi bez kredita, a nije isto kada vam je kamata dva i kada je sedam, osam odsto.
“Za nas je godišnji izdatak za kamate povećan za 500.000 – 600.000 evra godišnje”, ističe Vukadinović.

Prema statistici Narodne banke Srbije u februaru ove godine kamatne stope na novoodobrene poslove privredi u dinarima su udvostručene u odnosu na isti mesec prošle godine.

Tada je prosečna kamatna stopa za kredite privredi iznosila 3,2 odsto, a u februaru 2023. pre martovskog i aprilskog povećanja je 6,5 odsto.

Relativno povećanje kamatne stope na kredite u ev rima je još veće. Sa prosečnih 2,6 odsto u februaru 2022. prosečna kamata je skočila na šest odsto.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije takođe kaže da više kamate utiču na poslovanje preduzeća, ali povećana inflacija donekle pokriva i povećane izdatke za kamate.

“Preduzeća koja nisu opterećena kreditima mogu drugačije da posluju, ali oni koji su pre rasta kamata bili opterećeni kreditima i još ako su krediti sa promenljivom kamatom, biće u ozbiljnom problemu”, upozorava Atanacković.

I on ističe da će oni koji su hteli da se dodatno zaduže za kupovinu opreme ili neku drugu investiciju, sada dobro razmisliti.

“Rasta kamata direktno utiče na investicije, jer će biti skuplje. S druge strane, neizvesno je šta će se dalje dešavati, da li će se smanjiti inflacija, da li će firme moći da rast rashoda prebace na cene usluga i proizvoda. Povećanje kamatnih stopa u suprotnosti je sa situacijom koju smo imali do prošle godine. Neke firme će se lako prilagoditi novim uslovima, ali to je manji broj firmi. Veći broj će biti u problemima”, zaključuje on.

Najteže je mikro preduzećima. Oni sada za dinarske kredite plaćaju po 10 odsto prosečnu kamatnu stopu, skoro duplo više nego pre godinu dana. U evrima njihov kredit košta 6,6 odsto u proseku.

Mala i srednja preduzeća kod banaka su se našla u istom košu, po pitanju prosečne kamatne stope. Podaci NBS pokazuju da je prosečan dinarski kredit za obe grupe preduzeća sa kamatnom stopom od 8,4-8,5 odsto, a kredit u evrima 5,5-5,6 odsto.

Krediti za velika preduzeća nose najnižu kamatnu stopu, ali su zabeležila najveći relativni rast. Prosečan dinarski kredit za velika preduzeća u februaru 2022. godine koštao je 2,25 odsto, a sada je pet odsto. Zanimljivo je da su krediti u evrima za velika preduzeća skuplji od dinarskih i nose kamatnu stopu od 6,3 odsto, naspram 2,2 odsto, skoro tri puta više nego u prošlom februaru.

Prosečna kamatna stopa za kredite za obrtna sredstva za velika preduzeća je čak sedam odsto. Koliko u martu prošle godine kamata je bila manja od dva odsto.