Kako se „primio“ zakon o doseljavanju radnika u Nemačkoj?

„Od ponedeljka je Paul Štruler ponovo u Nemačkoj. Prokurista firme za zapošljavanje radnika Mintajm hjuman risorsiz d.o.o. vikend je proveo u Srbiji. Od oktobra ta firma ima svoju kancelariju u Novom Sadu. U subotu je tamo održan drugi informativni susret. Kao i prvi put, došlo je oko 50 osoba koje je firma preko te kancelarije pozvala. Na kraju je ostalo 29 njih koji će, kao stvari stoje, dobiti posao u Nemačkoj. Pozadina svega je Zakon o doseljavanju kvalifikovane radne snage koji je na snazi od 1. marta i olakšava imigraciju za ljude van EU iz zemalja kao što je Srbija.“

Nemački list Lamperthajmer cajtung piše da firma „Mintajm“ svakodnevno oseća nedostatak kvalifikovanih radnika. „To je razlog zbog kojeg smo išli u inostranstvo“, objašnjava Štruler. Pre sedam godina, ta firma iz Darmštata otvorila je svoju prvu filijalu u Španiji. Sada razmišlja o otvaranju novih kancelarija na Kosovu i u Litvaniji. Prošle godine je „regrutovala“ oko 50 stranih radnika, ove godine će ih biti oko 100, kaže Štruler.

„On dodaje da je potreba za kvalifikovanim radnicima tolika da od 150 do 170 radnika za privremeni rad, koliko ih ’Mintam’ ima pod ugovorom, svake godine trećina tih ljudi pređe u stalan radni odnos. U Hesenu tako, prema informacijama Industrijske i trgovinske komore (IHK) trenutno nedostaje 28.000 kvalifikovanih radnika, a širom zemlje se, prema Saveznoj agenciji za rad, traži više od milion njih – samo u negovateljskoj branši nedostaje oko 25 do 30 hiljada ljudi. Neke klinike već preotimaju jedna drugoj osoblje uz premije za prelazak u novi tim koje idu i do 5.000 evra“, piše nemački list.

Kada je reč o zanatskim delatnostima, Zanatska komora (HWK) prenosi da ni u jednoj branši nema dovoljno ljudi. „Potreba za radnicima je ogromna u kućnoj tehnici, te pogonima za proizvodnju životnih namirnica i u zdravstvenoj i građevinskoj branši“, navodi predsednik HWK Bernd Ehiger.

Pomoć i tokom prvih šest meseci

Kandidati iz Novog Sada dolaze iz medicinskih profesija, piše Lamperthajmer cajtung – od lekara, pa do negovatelja ili fizioterapeuta. Tu su i vozači autobusa i kamiona, stolari, hemičari, mehatroničari, inženjeri mašinogradnje i logistike, pa i industrijski knjigovesci. Osobe iz zemalja van EU zbog komplikovanih propisa ne mogu biti angažovane u firmama koje pozajmljuju radnike na određeno vreme, pa „Mintajm“ za njih traži samo poslove na regularnom tržištu rada.

Nemačka preduzeća prijavljuju „Mintajmu“ koja radna mesta hoće da popune, i ta firma traži podesne radnike. „Oni najčešće dobijaju jake ugovore“, kaže Štruler. A „Mintajm“ preuzima sve administrativne poslove, prikuplja dokumenta, svedočanstva i diplome, te potvrde o završenim kursevima nemačkog jezika, i na kraju podnosi u nemačkom konzulatu zahtev za vizu.

Tokom prvih šest meseci u Nemačkoj, ona pomaže novopridošlima, na primer, u traženju stana ili pri otvaranju tekućeg računa. „Zakon ima više od 130 strana. Zahtevi su kompleksni“, a tome treba dodati i propise u zemljama porekla. Preduzećima se ne isplati da sama sređuju sve te stvari. Uve Feterlajn, glavni direktor IHK, kaže da su „svakom trećem preduzeću potrebni podrška i više informacija“

Procedura – za svakog pojedinačno

To se pokazalo i na informativnom sastanku sa početka ove priče. Za uspeh je najvažnije da se na nadležnim mestima angažuje dovoljno osoblja, kako bi procedura za svakoga pojedinačno mogla da se završi bez zastoja, dodaje Dirk Viduh, direktor Saveza preduzeća Južnog Hesena.

A Paul Štruler kaže: „Baš nas zanima kada će naši ljudi moći da počnu s radom“. I njegov rad iziskuje mnogo, no on pravi dobar posao – uzima procenat od godišnje plate svakog radnika koji se zaposlio zahvaljujući „Mintajmu“. I ne želi da pominje konkretne sume. U krugovima bliskim branši se pominje 20 do 30 odsto – već prema konkretnom zanimanju, prenosi nemački list Lamperthajmer cajtung.

Ubrzane procedure

Nov Zakon o doseljavaju kvalifikovanih radnika važi od 1. marta. Uslov za zapošljavanje je da svedočanstvo ili diploma budućeg radnika budu priznati u Nemačkoj pre nego što dotična osoba dođe u tu zemlju, da ona završi kurs nemačkog na nivou B2, a dozvoljen je i dolazak u Nemačku na šest meseci sa ciljem traženja posla – ukoliko kandidat za to vreme sam može da finansira troškove života.

Stručnjaci iz IT-branše ne moraju da podnose diplome, ali moraju imati tri godine radnog iskustva i očekivan mesečni prihod od najmanje 4.020 evra. Doseljenici stariji od 45 godina moraju imati platu veću od 3.685 evra ili dokaz o osiguranju za slučaj smrti, invaliditeta ili druge vrste osposobljenosti za rad. Da bi izdavanje viza išlo brze, u nemačkim konzulatima i uredima za strance osoblje dobija pojačanje.