Kako se računa materijalna šteta bilo kojeg rata?

Do 2026. samo će Ukrajina zbog ruske invazije izgubiti ekvivalent od oko 120 milijardi dolara ekonomskog učinka. Šteta kapitala, odnosno na materijalnoj imovini kao što su mašine, sistemi i fabričke zgrade još je veća – gotovo bilion dolara.

To proizlazi iz studije koje su nedavno objavili istraživači s Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (IfW) i Univerziteta u Tibingenu.

Ekonomski teret trećih zemalja, dakle onih koje nisu uključene u rat, takođe je značajan.

Prema studiji, one će izgubiti oko 260 milijardi dolara u ekonomskom učinka u roku od pet godina (2022-2026). Od toga oko 70 milijardi dolara otpada na zemlje EU – a 15 do 20 milijardi dolara samo na Nemačku.

Studija se bazira na analizi istorijskih podataka koji pokrivaju više od 150 ratova od 1870. godine. Iz toga istraživači iz Kila izvlače različita saznanja, recimo koliko prosečno pada bruto domaći proizvod za pet godina rata ili koliko raste inflacija.

„Računica se bazira na troškovima ‘tipičnih’ ratova među državama u prošlosti. U zavisnosti od trajanja i intenziteta rata, zamislivi su manje ili više ozbiljni scenariji, tj. ishodi sukoba“, kaže Jonatan Federle, glavni autor studije.

„Efekti koje izračunavamo i prenosimo na druge zemlje prvenstveno uzimaju u obzir trgovinske veze uzrokovane geografskom blizinom i veličinom dotične privrede u kojoj izbija rat“, dodaje Federle.

Koristeći podatke i parametre, istraživači daju i procene o ekonomskoj šteti hipotetičnih ratova, dakle ratova koji se nikada nisu ni dogodili.

Uzmimo za primer Tajvan: Kina tvrdi da je to ostrvo deo njene teritorije i stalno preti da će to izboriti silom, ako bude bilo potrebno.

U Tajvanu bi „tipičan rat“ koji bi trajao pet godina rezultirao gubicima globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 biliona dolara. S obzirom na to je ta zemlja usko povezana s kompletnom globalnom ekonomijom kroz svoju industriju čipova, istraživači IfW naglašavaju da bi stvarni troškovi rata mogli da budu i znatno veći.

Ili na primer Iran: ako bi Islamska Republika postala poprište rata, cena u smislu izgubljenog BDP za globalnu privredu mogla bi da iznosi do 1,7 biliona dolara tokom petogodišnjeg perioda. Iran trenutno nije toliko uključen u svetsku trgovinu, delom zbog sankcija. Istraživači IfW zato pretpostavljaju da su njihove procene verovatno na gornjoj granici stvarnih troškova.

Istraživači iz Kila razvili su aplikaciju koja je besplatno dostupna na internetu za izračunavanje štete od raznih ratova. Pre upotrebe, obaveštavate se da se brojevi baziraju na istorijskim prosecima i da se odnose samo na ekonomske troškove u smislu BDP-a i osnovnog kapitala.

Upozorenje ima za cilj da upozna korisnike s ograničenjima istraživanja, naime da je prenos istorijskih vrednosti u budućnost samo uslovno precizan.

„Ali generalno, računice još jednom pokazuju kolika je ekonomska vrednost mira i koliko je rat na sopstvenom tlu katastrofalan u svakom pogledu“, kaže predsednik IfW Moric Šularik, sumirajući rezultate studije. Njegov zaključak glasi: jačanje sopstvene vojne snage i uverljiva politika odvraćanja, zbog kojih su spoljni napadi manje verovatni, imaju smisla – i iz ekonomske perspektive.