Kako se u Beču od kućnog otpada proizvodi električna energija?

Energija koju proizvodi ta spalionica koristi se i za daljinsko grejanje, toplu vodu, daljinsko hlađenje i hladnu vodu, kao i za elektrifikaciju javnih objekata u gradu.

Prema rečima glavnog vodiča koji turiste vodi u obilazak spalionice Georga Bareša u tom postrojenju se spaljuje samo takozvano kućno smeće, a papii, plastika i staklo se odvajaju za reciklažu.

„Spittelau“ je postrojenje za termičku obradu otpada u kome je prvi put u svetu instaliran sistem za denitrifikaciju dimnih gasova, što čini sistem ekološki prihvatljivim.

Zgrada spalionice, koju je ekipa FoNeta posetila, izgrađena je između 1969. i 1971. godine, a redizajnirana nakon velikog požara koji je izbio 1987. godine.

Upravo ta rekonstrukcija stvorila je od postrojenja jednu od najvećih turističkih atrakcija u gradu.

Šarena fasada spalionice nesvakidašnje strukture sa zlatnom loptom na vrhu dimnjaka i krov obrastao zelenilom delo je arhitekte Fridensrajha Hundertvasera.

Bareš trvrdi da je „Spittelau“ spoj prirode, umetnosti i tehnike.

Neposredno okruženje spalionice, kao i kugla dimnjaka, ozelenjeni su, a Bareš tvrdi da su se tu naselile i ptice, što bi trebalo da govori o tome da izduvni gasovi postrojenja nisu štetni.

Ukupno u svim bečkim spalionicama se godišnje spali oko milion tona smeća.