Kako Srbija ekonomski može da se približi zemljama centralne i istočne Evrope?

I sama centralna tema ovogodišnjeg Foruma bila je „Srbija 10 godina posle velike recesije: Snažan rast kao imperativ“ poziva na analizu dešavanja u poslednjoj deceniji i pogleda u budući razvoj. Tačno pre 10 godina, u prvom tromesečju 2009. godine započela je recesija, prva od tri u poslednjoj dekadi.

Početkom ove godine počela je priča o pretnji novom recesijom nakon što je Italija godinu završila u tehničkoj recesiji (dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom), a Nemačka na samoj granici recesije. Ova okolnost nadvijala se nad svim panelima čija je centralna tema bila kako dostići stope privrednog rasta od pet i više odsto, jer samo tako Srbija, posle izgubljene decenije, može početi da se približava zemljama Centralne i Istočne Evrope (zanimljivo je da se već neko vreme ne gleda ka standardu Zapadne Evrope koji je izgleda priznat kao nedostižan).

Na Forumu je učestvovala premijerka Ana Brnabić, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, ministri finansija, ekologije, prosvete i inovacija. Držeći se teme često su podsećali na „prethodne vlasti“ koje su uglavnom krive za nepodopštine koje su snašle srpsku ekonomiju poslednjih 10 godina, mada retko (ili nikako) ističući da se trenutna vladajuća koalicija nalazi na vlasti poslednjih 6,5 godina.

Takođe su najavili podršku privrednom rastu svako iz svog sektora, mada s obzirom na ocene ekonomista nedovoljno. Prema tvrdnji predstavnika Svetske banke udeo investicija u BDP-u prošle godine dostigao je 20 odsto (mada Fiskalni savet tvrdi 18 odsto) dok je za dostizanje dohotka evropskih zemalja potrebno 30 odsto.

Nakon izuzetnog rasta javnih kapitalnih investicija one su stigle do četiri odsto, što je sasvim nedovoljno za zemlju sa tolikim nedostatkom infrastrukture. Kažu da su tokom velikih infrastrukturnih ciklusa zemlje CIE ulagale i preko šest odsto BDP-a.

Tako se došlo do u stvari i najvažnijeg elementa tog potrebnog budućeg rasta, privatnih investicija. U ovom segmentu najčešće ponavljane reči bile su poslovni ambijent, vladavina prava, sprovođenje zakona, nezavisno i efikasno pravosuđe.

Doduše ređe su se čule iz usta predstavnika države, a češće u obraćanjima privrednika i ekonomista, domaćih i stranih. Nekako, činjenica da je o tome govoreno u hotelu Grand iz čijeg dvorišta se vidi čuveni nelegalno izgrađeni i još nesrušeni objekat na Pančićevom vrhu baca posebno svetlo na ovu temu. Ovo je najdirektnije pokazao i dokazao Fiskalni savet koji je u radu objavljenom povodom KBF matematički dokazao da zbog korupcije i slabe vladavine prava Srbija gubi jedan odsto godišnjeg privrednog rasta, zbog podinvestiranja 0,7 poena i zbog neadekvatnog obrazovanja za 0,3 procentnih poena. Upravo rešavanjem ovih problema Srbija bi dostigla toliko željenih pet odsto godišnje i to u dužem periodu.

Da li će od toga nešto biti zavisi i od spoljnih faktora, a to se pre svega odnosi na regionalnu trgovinu. Međutim, na Kopaoniku smo čuli, verovatno prvi put direktno, da je „CEFTA mrtva“. To je istakao Branko Azeski, predsednik Makedonske privredne komore. On je rekao novinarima na marginama Foruma da je vreme za neki novi aranžman, pod pokroviteljstvom EU, kojim bi se obezbedili mehanizmi da se sporazum poštuje, što sada nije slučaj.

Kao i prethodnih godina, jako veliki značaj dat je digitalizaciji, odnosno 4. industrijskoj revoluciji. Digitalizacija je, već sada je očigledno, protkala svaku oblast privrede. O novim tehnologijama pričali su osim ajtijevaca, bankari, osiguravači, vlasnici poljoprivrednih kompanija, poreznici, ekonomski analitičari, ministri.

Skup koji jača dijalog u društvu

Tokom četiri dana organizovano je 26 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a centralna tema ovogodišnjeg Foruma bila je „Srbija 10 godina posle velike recesije: Snažan rast kao imperativ“.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik programskog odbora Kopaonik Biznis foruma istakao je da nam dijalog generalno nedostaje u društvu i zato je prednost i uloga Kopaonik biznis foruma veoma važna.

„Imali smo intenzivan rad u protekla četiri dana, zaključci Kopaonik biznis foruma će biti sumirani u okviru dokumenta i siguran sam da će Vlada vrlo pažljivo pratiti naše preporuke kako doći do robustnog rasta i ubrzati strukturne reforme“, izjavio je Aleksandar Vlahović.

On je pozvao i sve učesnike Foruma da sponzorstvima podrže Matematičku gimnaziju.