Kako Srbija može da procveta u Četvrtoj industrijskoj revoluciji? 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Razumevanje vesti koje dopiru sa Zapadnog Balkana ovih dana može da bude izazov čak i za najvatrenije optimiste među nama. Autoritarnost je u usponu a demokratija se sve više dovodi u pitanje.

Ne iznenađuje što mnogi mladi i talentovani ljudi smatraju da ih bolja budućnost čeka na nekom drugom mestu.

Međutim, iako budućnost regiona deluje još neizvesnije zbog očiglednog nedostatka entuzijazma Evropske unije da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana, ipak verujem da brojni faktori počinju da stvari preokreću na bolje kada je u pitanju budućnost regiona.

Na diplomatskom frontu, Makedonija i Grčka su ove godine razrešile 27 godina dugu političku krizu, što je utrlo put za novu, demokratski izabranu vladu. U smislu ekonomske konkurentnosti, iako Zapadni Balkan kao region zaostaje za EU (prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti, region se nalazi na 80. mestu u poređenju sa prosečnim 50. mestom zemalja EU11), Srbija se tokom protekle godine popela za pet mesta, na 65. od 140 ekonomija, dok su se Albanija i Crna Gora takođe poboljšale.

S obzirom da nova metodologija izveštaja sada uključuje mere „spremnosti“ za Četvrtu industrijsku revoluciju – razvoj ljudskog kapitala, inovacije, otpornost i agilnost koje će definisati uspeh u novoj ekonomiji – to su zaista pozitivni znaci.

Oslanjajući se na ovaj proces, strateški dijalog Svetskog ekonomskog foruma o Zapadnom Balkanu je identifikovao ključne oblasti za reforme kako bi pomogao liderima da naprave promene neophodne za transformaciju njihovih ekonomija i društava. Srbija je, na primer, uložila znatne napore da ojača svoj digitalni i inovacioni ekosistem, ali ona mora da nastavi da ulaže napore u digitalni prostor. Na primer, upotreba podataka da bi se izašlo na kraj sa korupcijom, interakcija sa građanstvom i povećana sofisticiranost vladinih službi bi otvorili jedinstvene mogućnosti da se ekonomija zemlje transformiše na nezapamćen način. U pokušaju da dodatno podstaknu ohrabrujuće znake veće regionalne saradnje, lideri iz regiona su posvećeni tome da ustanove jedan partnerski Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju, kao deo Forumove mreže Centara za Četvrtu industrijsku revoluciju. To bi pomoglo da se region pripremi za fundamentalne ekonomske i društvene promene koje donose nove tehnologije poput veštačke inteligencije.

Takođe je imperativ da se u regionu poboljšaju osnovni pokretači produktivnosti, uključujući bolju infrastrukturu, funkcionalna tržišta i efikasne institucije. U tom cilju, Forum će sarađivati sa liderima u regionu na uspostavljanju Saveta za konkurentnost na Zapadnom Balkanu koji će razmatrati pokretače nove ekonomije i kako region može da usvoji nove politike i strategije u tom okviru.

Emigracija se ne može zaustaviti, ali postoje načini da se iz nje izvuče korist, kao što su transferi znanja i tehnologije. Uz okruženje koje pruža mogućnosti, to bi ohrabrilo više talentovanih ljudi da ostanu u regionu. Forum takođe sarađuje sa liderima u regionu na uspostavljanju više „Global Shapers“ centara kako bi se podstaklo preduzetništvo i angažovanje mladih u regionu.

Prepoznajući važnost uloge koju poslovni sektor može da odigra u jačanju investicija i održivog razvoja u regionu, Forum je posvećen poboljšanju saradnje zemalja Zapadnog Balkana. U tom cilju, tekući dijalog će se fokusirati na tri ključna prioriteta, jačanje ekonomskog rasta i investicija kroz javno-privatna partnerstva, pokretanje digitalnog ekosistema orijentisanog na budućnost, i pružanje podrške liderstvu naredne generacije.

Drugi napori u regionu, kao što su imenovanje i strategija nove Direkcije za pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji ove godine, kao i napredak Berlinskog procesa su važni mehanizmi koji mogu da pomognu u predvođenju ovih širih regionalnih napora da se postigne rast i stabilnost. Uz sve značajnije kineske investicije u regionu, i povećanu „16+1“ saradnju između Kine i centralne i jugoistočne Evrope, biće važno da se osigura da sve nove investicije i finansiranja doprinose održivim i inkluzivnim modelima rasta.

Ove inicijative su od ključnog značaja da se osigura da Evropa i Zapadni Balkan dele pozitivnu budućnost. Lideri regiona moraju da se ponašaju odgovorno i sa budu otvoreni za saradnju da bi osigurali svoj uspeh.

Autorka je direktorka Evropskog programa Svetskog ekonomskog foruma

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari