Štetna hrana za Evropu, za srpske vlasti zdrava: Kako Srbija tretira titanijum dioksid iz keksa koji je Hrvatska vratila?

Drugog novembra u keksu je konstatovan titanijum dioksid, čiju je upotrebu u hrani u januaru 2022. Evropska komisija za bezbednost hrane zabranila, navodeći da postoje osnovane sumnje da ovaj aditiv izaziva genotoksičnost. To znači da postoji potencijalna sposobnost hemikalije da ošteti DNK, genetski materijal ćelija.

Uprkos tome, prema Pravilniku o prehrambenim aditivima iz 2018. godine, upotreba ove supstance u Srbiji je dozvoljena, i još uvek se nalazi na listi odobrenih dodataka.
Kao dodatak hrani, titanijum dioksid ima oznaku E171, a zbog sposobnosti da reflektuje svetlost i boji u belo, upotrebljava se u hemijskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Prema rečima Slađane Savić, asistentkinje Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, on se koristi i u nekim proizvodima protiv štetočina, a lekovima se dodaje kao zaštitni sloj zbog inertnosti i stabilnosti.

Ipak, ona ističe da naučna istraživanja ukazuju na to da unos titanijum-dioksida potencijalno može dovesti do oštećenja DNK, te izazvati teška oboljenja kao što je kancer.

„Ako se titanijum-dioksid unese gutanjem, EFSA (EU agencija za bezbednost hrane) na osnovu naučnih istraživanja procenjuje da se vrlo malo apsorbuje putem organa za varenje, ali se ipak može akumulirati u telu i dovesti do oštećenja DNK, što kasnije može prouzrokovati razvoj tumora. Osim toga, prilikom udisanja sitnih čestica titanijum-dioksida, smatra se da je njegovo dejstvo potencijalno kancerogeno, čemu su posebno podložni radnici i radnice u fabrikama gde se titanijum-dioksid proizvodi. Ako se titanijum-dioksid dodaje proizvodima pod oznakom E171, to znači da je više od polovine čestica manje od desetine mikrometra“, pojašnjava Savić.

Naša sagovornica podseća da je Evropska agencija za hranu još 2021. istakla da nema dovoljno dokaza da titanijum-dioksid ne izaziva oštećenja genetičkog materijala u ćelijama, što znači da ova mogućnost nije isključena, i zbog toga se supstanca ne može smatrati bezbednom.

„Zbog nedostatka informacija i rizika, treba značajno kontrolisati njegovu upotrebu kao aditiva u stočnoj i ljudskoj upotrebi. Na primer, u hrani za mačke i pse ovog aditiva ne sme biti više od stotog dela. Sa druge strane, titanijum-dioksid je dugo smatran bezbednom zamenom za olovno belo u slikarstvu, zato što je olovo toksično“, napominje Savić.

S obzirom na to da se mesecima zaustavlja izvoz robe iz Srbije zbog pojačanog prisustva štetnih supstanci, postavlja se pitanje šta se događa sa spornom robom nakon vraćanja u našu zemlju. Naime, ako prema zakonima u Srbiji određene supstance nisu problematične, da li to znači da je distribucija date robe adekvatna za srpsko tržište?

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“ podseća da keks nije jedini primer kada srpska roba nije ispunila kriterijume Evropske unije, i da je tokom leta više pošiljki vraćeno, posebno zbog prekomerne količine pesticida. Takođe, mišljenja je da je keks još jedan pokazatelj neadekvatne kontrole prehrambenih namirnica u našoj zemlji.

„Ovo je još jedan dokaz da građani Srbije ne znaju šta jedu, i da je moguće da konzumiraju hranu koja ima otrovne i štetne supstance, ali i da kontrola kod nas ili ne postoji, ili nije efikasna i rigorozna kao što bi trebalo da bude“, napominje naš sagovornik.

On ukazuje i da ne možemo biti sigurni da li se vraćena pošiljka distribuira na srpsko tržište, jer, kako pojašnjava, kriterijumi Srbije nisu isti kao u EU, te stoga, sumnjiva roba za Evropu, prema nadležnima, ne mora nužno biti sporna i za našu zemlju.

„Kada smo proverili za problematičnu pošiljku čipsa, dobili smo odgovor od nadležnih da se vraćena roba uništava. Ipak, šta se zaista dogodi ne možemo znati sa sigurnošću, jer se kod nas ništa ne proverava, a profit je jedini interes. Ne bi iznenadilo da se pošiljka vraćena sa granice ne uništi već pusti u promet u Srbiji. Prema našim uslovima i standardima, ti proizvodi su ispravni. Jer, da ne smatraju da je ispravno, ne bi se tako ni proizvodio“, upozorava Gavrilović.

On podseća da je par godina bila aktuelna i „afera aflatoksin“, koja je, kako kaže, u Srbiji rešena tako što je povećana granica dozvoljenog prisustva aflatoksina.

„To pokazuje da se kod nas ovakva pitanja mogu rešiti administrativnim putem, jer što bi se uništavala hrana koja je po standardima EU štetna, kada se na ovaj način može podići granica, pa da po našim propisima bude zdrava, bez obzira na to što za Evropu nije“, predočava Gavrilović.

Podsećanja radi, Francuska je među prvim zemljama koje su zabranile E171 u namirnicama. Ovu opciju trenutno razmatra i SAD, dok se u Evropi traže rešenja za zamenu ovog sastojka u svim proizvodima, počev od krema za sunčanje preko glazura pa sve do žvakaćih guma i bombona.

Do zaključenja ovog teksta, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo privrede i Ministarstvo zdravlja nisu odgovorili na pitanja Danasa.