„Ustaneš pola sata ranije…“: Kako neki ljudi godinama uspevaju da imaju niske račune za struju

Da to nisu bile prazne reči vremenom smo uspeli da shvatimo, ali i dalje pojedinih stvari poput ostavljanja uključenih sijalica po stanu ili kući ili punjača u utičnicima – ne možemo da se rešimo. Postoje i male cake za koje neki i nisu znali ili jednostavno ne veruju da imaju ikakve veze za uštedom.

Ima onih koji godinama uspevaju da dobiju niske račune za struju, upravo zahvaljujući tim “cakama”.

“Ustaneš pola sata ili sat ranije i od šest do osam spremiš ručak, prodinstaš šta treba, najveći deo ručka spremiš po jeftinijoj struji”, kaže naša sagovornica koja uz svoj redovan posao uspeva da završi i sve “poslove po kući”.

U kuhinji šporet i frižider najveći potrošači

Frižideru je radno vreme 24/7 i termostat bi u njemu, ako je moguće, trebalo postaviti da hladi na neki srednji podeok, na dva ili tri, ukoliko ih je pet na primer. Na internet prodavnici Shoppster moguće je recimo pogledati i poručiti razne energetski efikasne modele frižidera i drugih uređaja koji troše znatno manje struje od aparata starije generacije.

Za šporet naša sagovornica ima još nekoliko predloga za uštedu.

“Svaka šerpa mora da ide na odgovarajuću ringlu. Kada hoću da skuvam kafu da ne bih čekala da provri voda obavezno zagrejem vodu u ketleru i samo na ringli zakuvam kafu. Kada ugasim šporet, a ringle ostanu još vruće stavim lonče sa hladnom vodom, da se ne rasipa energija, a i ta zagrejana voda posluži za nešto drugo, pranje sudova, na primer“, kaže ova štedljiva domaćica.

Jedno od rešenja za uštedu u kuhinji jeste i ekspres lonac, oni imaju deblje dno, a ručak se u njima skuva duplo ili čak tri puta brže nego u običnoj šerpi.

Mnogi su, kada su ekspres lonci postali popularni, imali averziju prema njima jer su se plašili – ili da to neće biti dobro skuvano ili da će im poklopac pod pritiskom odleteti do plafona.

Ovo su urbani mitovi, a sve da se to i dešavalo nekome, ekspres lonci novije generacije napravljeni su tako da do toga ne može da dođe. I mogu da budu pun pogodak, tvrde oni koji ga imaju, jer grašak u njemu skuvate za 15 minuta, a obično na to potrošite i po dva sata. Tako da štedi se struja, ali i vreme.

Pranje veša ranom zorom

I veš se pere isključivo po jeftinoj struji, a zahvaljujući tome što većina savremenih veš mašina ima mogućnost za odloženi start, onda se podesi tako da mašina odradi svoj posao ranom zorom da bi veš bio spreman za sušenje kada ustanete.

Preporuka je da se leti veš suši na otvorenom, da se štedi energija, ali kada to nije moguće i kod mašina za sušenje veša, takođe, postoji opcija odloženog starta.

Isto je i sa mašinom za pranje sudova. Postoji teorija za koju se ne zna da li je skroz tačna, da mašine za pranje sudova štede više struje nego, na primer, ako sudove peremo ručno, koristeći toplu vodu iz malog kuhinjskog bojlera.

“Tvrdim da su mali bojleri najveći potrošači struje”, izričit je bio jedan beogradski majstor koji je isti nedavno pokušao da popravi.

Bilo ovo tačno ili ne, tek savet onima koji takav bojler imaju jeste da ga drže uključenog, da se “puni” dok se peru sudovi ili neposredno pred početak pranja, a da ostatak vremena, ipak, bude isključen.