Kako su banke otkrile ćup sa blagom: Šta pokazuju bilansi za prvih šest meseci 2022. godine

Prema bilansima banaka za prvih šest meseci ove godine, 22 poslovne banke ostvarile su dobit pre poreza od čak 317,4 miliona evra. U istom periodu prošle godine dobit banaka iznosila je 226,5 miliona evra. Ovo je rast od neverovatnih 40 odsto.

Za prvih šest meseci ove u odnosu na prvih šest meseci prošle godine banke su ostvarile solidan rast neto prihoda od kamata, za oko 80 miliona evra ili oko 15 odsto.

Međutim, banke su u naknadama i provizijama pronašle pravu kravu muzaru. Naime, za šest meseci zabeležili su rast neto prihoda od naknada i provizija od čak 62 odsto. Ukupni prihodi banaka od naknada iznosili su 441,5 miliona evra, dok je neto prihod od naknada, kada se oduzmu troškovi koje banke imaju po osnovu naknada i provizija, dostigli su 283 miliona evra. U prvom polugodištu prošle godine iznosili su 175 miliona evra, a recimo u prvom polugodištu 2019. godine, pre pandemije, 170 miliona evra.

Banke se pozivaju na inflaciju, rast troškova, ulaganja kao opravdanje za podizanje cena usluga.

U bilansima koje objavljuje NBS nalazi se recimo i stavka „troškovi zarada“ koji su na nivou celog sektora povećani u odnosu na prvo polugodište 2021. godine za 9,3 odsto.

S obzirom da su i banke morale povećavati plate zaposlenima za pretpostaviti je da su iskoristile digitalizaciju i prevođenje klijenata na elektronsko bankarstvo za smanjenje radne snage.

Zaključno sa junom ove godine banke su zapošljavale 22.243 radnika, a s obzirom da nemamo podatke za isti period prošle godine, možemo ih uporediti sa izveštajima NBS o bankarskom sektoru koji se ne objavljuju od kraja 2019. godine. Naime polovinom 2019. u bankama je radilo 23.101 zaposlenih ili 858 više nego dve godine kasnije.

Prethodnih nekoliko godina bankarski sektor obeležio je proces ukrupnjavanja u kom je nestalo mnogo malih banaka dok su velike postale još veće.

Najvećih pet banaka po veličini aktive kontroliše čak 62 odsto tržišta. Pre tri godine kontrolisale su 54,1 odsto.

I dalje je na tržištu najveća Inteza sa 14,6 odsto tržišta, ali OTP banka nakon serije akvizicija zaključno sa Vojvođanskom bankom u prvoj polovini prošle godine skočila je na 13,8 odsto tržišnog kolača.

Početkom ove godine Rajfajzen banka je preuzela Kredi agrikol i mada je i dalje integracija u toku i vode se kao odvojene banke, njihovo zajedničko učešće na tržištu je 12,7 odsto što ih svrstava na treće mesto.

Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa 10,73 odsto, a na petom Unikredit banka sa sa 10,68 odsto tržišnog učešća.

Inače u prethodnih godinu dana aktiva bankarskog sektora povećana je za 7,6 odsto, na 43 milijarde evra.

Najveći deo aktive su plasmani kredita stanovništvu i privredi i oni čine 61 odsto ukupne aktive, dok je 15 odsto aktive ili 6,6 milijardi evra parkirano kod centralne banke.

Kapital bankarskog sektora dostigao je šest milijardi evra, a 14 odsto ukupne aktive pokriveno je kapitalom banaka.

Najveću dobit na kraju prvog polugodišta ove godine ostvarila je OTP banka, 7,7 milijardi dinara, odmah ispred Intese koja je zaradila 6,17 milijardi dinara pre plaćanja poreza.

Ma trećem mestu po profitabilnosti je bila Rajfajzen banka koja je zajedno sa Kredi agrikol ostvarila profit od 5,5 milijardi dinara. Na četvrtom mesu našla se Unikredit banka sa 4,6 milijardi i na petom NLB Komercijalna sa 3,66 milijardi dinara profita pre plaćanja poreza.