Kako su propali Agrohem, Fidelinka i Navip

Prema pisanju ICIJ, Čado je bio direktor of-šor kompanije na Antigvi, preko koje je osigurao indirektno vlasništvo u Agrohemu. Dve srpske firme Pharmaćem i SMM Metali i Minerali postale su većinski vlasnici Agrohema, sa 80 odsto akcija. Obe te firme, prema registru preduzeća u Srbiji, kontrolisala je kompanija Fer Trade, sa sedištem na Antigvi, vlasnika Žanka Čada.

Prema saznanjima ICIJ-a, iz Agrohema je na ime kredita i naručene robe koja nikada nije isporučena izvučeno 4,6 miliona dolara. Prema dokumentima o stečajnom postupku koja se nalaze u sudu, Agrohem je u decembru 2007. uplatio 6,9 miliona dolara na račun kompanije Alysun Marketing na Britanskim Devičanskim Ostrvima, iza koje stoji Čado. Novac je, navodno, bio namenjen za kupovinu 37 odsto akcija subotičke Fidelinke, jednog od najuspešnijih preduzeća u mlinsko-pekarskoj industriji u zemlji, iako su akcije ove kompanije u tom trenutku bile bezvredne na tržištu.

Vlada Srbije je privatizovala Fidelinku 2005, a Čadova firma Alysun Marketing je preuzela 19 odsto akcija. Druga firma sa Ostrva Mowbray Systems kupila je 25 odsto akcija, dok je švajcarska kompanija Mineco postala vlasnik petine akcija Fidelinke. Obe kompanije, i Mowbray i Mineco, prema dokumentima do kojih je došao ICIJ, dovode se u vezu sa srpskim biznismenom Dimitrijem Aksentijevićem, sinom jednog od nekadašnjih rukovodilaca Geneksa, a protiv kog je u Rumuniji pokrenut postupak za mito. Fidelinka je 2010. otišla u stečaj, a 700 ljudi je ostalo bez posla. Trenutno u firmi radi svega 25 ljudi, a prošlu godinu Fidelinka je, prema podacima APR-a, završila sa neto gubitkom od 1,7 miliona dinara.

Aksentijevićeva kompanija Mineco imala je udela i u kupovini i bankrotu Navipa iz Zemuna, koji je nekada godišnje izvozio 1,6 miliona boca pića. Ova firma je privatizovana 2006. Navip je posedovao 1.200 hektara vinograda i 200 hektara voćnjaka. Cena hektara u to vreme dostizala je 25.000 evra. „To znači da su samo vinogradi vredeli 30 miliona evra, plus voćnjaci, poslovne zgrade i oprema. I u kriznim vremenima, Navip je mesečno prodavao pića u vrednosti od 900.000 evra. Međutim, u trenutku preuzimanja tržišna vrednost Navipa je procenjena na ispod šest miliona evra“, piše Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo.

Navip je bankrotirao prošle godine, osam od jedanaest firmi koje su poslovale u ovom lancu je zatvoreno, a vinogradi i voćnjaci su pod hipotekom. Od 500 zaposlenih, angažovano je samo njih 30 na održavanju i obezbeđivanju imovine. U novembru 2011. uhapšeno je nekoliko rukovodilaca ove firme ali i ljudi iz poreskih i drugih državnih službi. Međutim, direktor Mineca Aleksandar Aksentijević je pobegao iz zemlje. Policija tvrdi da su tri rukovodioca, koja su radila za filijale Mineco u Londonu i Beogradu, omogućila prodaju poslovnog prostora Navipa veličine 2.548 kvadratnih metara ispod cene, čime je ova kompanija samo po tom osnovu oštećena za 2,6 miliona dolara. Osnivač kompanije Mineco Dimitrije Aksentijević i vlasnik Marinković Commerce Goran Marinković nisu optuženi.

Na of-šor račune otišla 51 milijarda dolara

Prema procenama organizacije Global fajnenšal integriti, od 2001. do 2010. iz Srbije je „nezakonitim finansijskim transakcijama“ na of-šor račune prebačena 51 milijarda dolara, što našu zemlju svrstava na 16. mesto na listi od 150 zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima. Prema podacima Socijalno-ekonomskog saveta, od 3.017 preduzeća koja su privatizovana u Srbiji od 2000. do 2011. gotovo 2.000 je zatvoreno ili je na ivici bankrota.