foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Kako će se iznaći rešenje za prepuna skladišta i novi rod sa njiva u Srbiji jednako je izazovno kao i ulazak u njive usred nepovoljnih vremenskih uslova kojima svedočimo.
Ipak, razgovori o svemu ovome traju, a kako Danas saznaje, poljoprivrednici koje je javnost nedavno videla na ulicama sada pokušavaju da za stolom, sa predstavnicima države, nađu odgovore.
Prema zvaničnim podacima uvoza pšenice i kukuruza u Srbiju od početka godine nema. Ipak, skladišta su puna, a proizvođači su zatražili ove nedelje od Vlade Srbije pomeranje valutnih rokova i interventni otkup.
To nisu bile jedine teme o kojima se raspravljalo na sastanku u Vladi Srbije u sredu. Raspravljalo se o zelenom dizelu koji je previđen budžetom za narednu godinu, ceni hleba, uvozu soje iz Hrvatske po visokim cenama, radu Produktne berze, problemima sa otkupom mleka i osnivanju novih poljoprivrednih udruženja u Požarevcu.
Sastanku u Vladi Srbije, su sem poljoprivrednika iz Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije, prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije, Žita Srbije, Žitounije Novi Sad i Udruženja pekara Srbije.
Kako je poljoprivrednicima rečeno, prelazne zalihe pšenice sa presekom za mart ove godine su 1.900.000 tona, a država ne planira da se meša u cenu pšenice.
„Ministarka poljoprivrede obećala je da će nam zakazati sastanak u udruženju Žita Srbije, na kojem će insistirati na pomeranju valutnih rokova za naplatu dugovanja. To znači da će dugovanja koja pristižu do 15. jula, kada je cena pšenice najniža opterećena žetvom, biti pomerena na jesen, kako bi poljoprivrednici mogli da ostave pšenicu na lageru i dočekaju bolju cenu. Ovakvo rešenje bi najviše odgovaralo malim proizvođačima“, objašnjava Mileta Slankamenac, učesnik pregovora ispred Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici insistirali da Robne rezerve intervenišu na tržištu žitarica i otkupe novi rod pšenice u količini od 300.000 tona, što bi, po njihovom mišljenju, pomoglo podizanje cene.
Poljoprivrednik Danijel Kovačević, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije kaže da im je rečeno da su ogromne prelazne zalihe posledica prošlogodišnje zabrane izvoza žitarica.
„Problem koji je po poljoprivrednicima jedan od većih je to što članovi Žita Srbije raspolažu sa oko 90 odsto tržišnih viškova žitarica i pritom su uvoznici i distributeri, preko organizatora proizvodnje, repromaterijala za poljoprivredna gazdinstva. To znači da se seljaci nalaze između čekića i nakovnja, i da se zadužuju kod istih onih kojima prodaju svoju robu. Zato nam je važno da se odlože dogovanja za jesen, ako bi uspeli da lagerujemo pšenicu novog roda“, objšnjava Danijel Kovačević.
Jedna od ozbiljnijih polemika na sastanku u Vladi Srbije bila je o radu Produktne berze u Novom Sadu, čije se cene koriste kao referentne.
„Tu dolazimo do sistemskog rešenja, zbog koga se između ostalog stalno i vodi polemika. Uređenjem Zakona o robnoj berzi po uzoru na Evropske robne berze izvukao bi poljoprivrednike iz začaranog kruga. Tada bi se svako u lancu stavio na svoje mesto, to znači da proizvođač raspolaže svojom robom kako želi i nije nužno prinuđen da proda robu onom kojem je i predao. Elementi kao što su robni zapisi, uređeni i propisani u skladu sa Evropskom regulativom daju manevarski prostor poljoprivredniku kako ne bi bio prinuđen da svoju robu prodaje po najnižim cenama, samo da bi izmirio svoja dugovanja“, kaže Mileta Slankamenac.
Nakon sastanka u Vladi Srbiji, članovi Incijative za opstanak poljoprivrednika Srbije održali su u Kisaču skupštinu, gde su se izjašnjavali o daljim koracima.
Konstatovano je da se sačeka kako bi se videlo koje će korake preduzeti ministarstvo, u skladu sa članom 3. Sporazuma koji su poljopivrednici sklopili sa Vladom Srbije.
„Zaključak je da je izuzetno mali broj poljoprivrednika koji je izašao na proteste te da upravo ti koji redovno izlaze na proteste na neki način moraju biti privilegovani u daljim aktivnostima udruženja i prilikom bilo koje pomoći od strane države ili subvencionisanja“, kaže Mileta Slankamenac.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
