Kada je i da li duvanska industrija izgubila naklonost države?
Koliko se to poklapa sa periodom u kome su sitni šverceri cigareta, gotovo iskorenjeni odmah po ulasku svetskih kompanija u Srbiju, prerasli u kartel koji drži gotovo trećinu tržišta delimično cigareta, ali prevashodno rezanog duvana?
Kada su od 2003. do 2006. u Srbiju kroz kupovinu domaćih fabrika ušle kompanije Filip Moris, Britiš Ameriken Tobako i Japan Tobako Internacional, od kojih svaka drži gotovo trećinu globalnog tržišta ne računajući Kinu koja je zatvorena za strane proizvođače, zahtev kupaca bio je da se iskoreni konkurencija sa crnog tržišta. I ono je preko noći nestalo.
Desetak godina kasnije ponovo se probudila ulična prodaja, paralelno sa sličnim tokovima u regionu, podstaknuta rastom poreskih i akciznih opterećenja na duvanske proizvode kojima su države iz okruženja počele usaglašavanje sa regulativom EU. Ovoga puta, dominirao je rezani duvan dok su cigarete bez markica u početku činile neznatan deo asortimana u sivoj zoni. Ipak, ne toliko da se to ne odrazi na proizvodnju legalnih fabrika.
– Legalno tržište cigareta se u periodu od 2012. do 2014. prema nekim procenama smanjilo za oko trećinu. Jedan od razloga je šverc, što je naravno imalo efekta na proizvođače cigareta, a najviše štete je imala država koja je godišnje gubila i do 10 milijardi dinara, po osnovu nenaplaćenih akciza i PDV-a. Drugi razlog za eksploziju crnog tržišta, prisutan u celom regionu, bio je nepredvidiv rast akciza zbog čega se naglašava koliko je važno da se rast fiskalnih opterećenja, neizbežan na putu ka EU, odvija postepeno. U poslednjih nekoliko godina otkad postoji predvidiva poreska politika i otkad se država odlučnije obračunava sa švercom, obim nelegalne trgovine bar kada su cigarete u pitanju, znatno se smanjuje. To se vidi kroz konstantan rast zaplena švercovanog duvana i cigareta kao i kroz rast prihoda od akciza – kaže za Danas sagovornik blizak poslovnim krugovima duvanske industrije i dodaje da se poslednjih godina beleži i skroman rast proizvodnje u tim fabrikama.
Samo akcize na duvanske proizvode čine devet odsto ukupnog budžeta. Akcizni prihodi i prihodi od PDV na duvanske proizvode od 2014. do 2017. rastu u proseku po tri odsto i na kraju prošle godine su iznosili oko 120 milijardi dinara. Srbija mora da prilagodi svoju akciznu politiku evropskim standardima što znači da treba da dostigne minimalnu akcizu od 90 evra na 1.000 cigareta. Trenutno, minimalna akciza iznosi 64 evra i jako je važno da se razlika premosti kroz formiranje višegodišnjih akciznih kalendara. Vlada ima takav kalendar, i on predviđa postepeno povećanje akcize do kraja 2020. godine. U duvanskoj industriji zadovoljni su što je borba sa sivom ekonomijom označena kao prioritet, ali i merama koje država preduzima na suzbijanju ulične prodaje duvana.
Ipak, crnim tržištem duvanskih proizvoda vlada organizovani kriminal, a činjenica je i da brojne policijske akcije, zaplene tona rezanog duvana i na hiljade paklica cigareta, koje se svakodnevno objavljuju tako da više i nisu vest, ni jednog trenutka nisu smanjile količine duvana na ulici niti cenu. Nema nestašica u dnevnoj ponudi, a već godinama se za kesicu „virdžinije“ do sto grama, plaća 200 dinara. Pri tom, pakovanja na gotovo celoj teritoriji Srbije, verovatno i okruženja, izgledaju isto što upućuje da se distribucija ili vrši iz jednog centra, ili ih ima više, ali sa međusobno usklađenim i „standardizovanim“ sistemom prodaje. Toj unificiranosti prodaje doprinosi i veliki stepen povezanosti „distributera“ u regionu, pa nema razlike u izgledu i kvalitetu „proizvoda“ iako je nekada očigledno da nije pakovan na teritoriji Srbije.
Nove tehnologije
Država je uvela nove tehnologije u borbu protiv crnog tržišta duvana, pa se satelitskim snimanjem identifikuje odbijanje svetlosti karakteristično za hlorofil biljke Nicotiana tabacum (duvan) i tako lociraju svi zasadi. Zatim se, uz poklapanje sa katastarskim mapama evidentiraju parcele i njihovi vlasnici i proverava da li oni za sve zasađene površine imaju validne ugovore, odnosno da li će sve otići u legalan otkup. Već duže od mesec dana u toku je uništavanju nelegalnih zasada iz ovogodišnjeg roda, na više desetina parcela u Sremu, Mačvi i Južnom Banatu. Prošle godine u takvoj akciji uništeno je 176 tona nelegalnih sadnica. Direktan efekat je da su ove godine nelegalni zasadi smanjeni za oko 30 odsto.
U grupi nerazvijenih
U najuspešnijim državama obim poslovanja u sivoj zoni kreće se oko sedam procenata, dok se u zemljama u razvoju kroz neformalne aktivnosti obrne se između 20 i 30 odsto BDP-a, a u nekim granama i više. Privrednici u Srbiji, nasuprot zvaničnim procenama, tvrde da neke industrije gotovo polovinu svoje proizvodnje plasiraju sivim kanalima.
Rezultati
U prvih pet meseci ove godine Poreska uprava naplatila je 8,4 odsto više prihoda nego u istom periodu lane, a do jula su u postupcima kontrole otkriveni novi prihodi od 14 milijardi dinara. Među tim direktnim rezultatima borbe protiv sive ekonomije, nalaze se i efekti suzbijanja crnog tržišta duvana. Druga faza trebalo bi da bude pooštrena kaznena politika, što je za sada najslabija karika. Prema poznatim podacima, u prošloj godini osuđujuća presuda doneta je samo u jednom ili dva slučaja.
Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.