Kako su za dve godine tenderi poskupeli 5,5 puta

U šest slučajeva posao vredan ukupno oko 80 miliona dinara dobile su dve firme Danila Grahovca koje su nastupale u konzorcijumu sa još nekoliko projektantskih kuća i jedine su dostavile ponudu, o čemu je Danas pisao.

U tome su pomogli i dobro skrojeni uslovi, naznačen iznos koji su učesnici morali da imaju kao prihod u protekle tri godine, ili iskustvo u projektovanju rekonstrukcija objekata daleko veće kvadrature nego što je ima naručilac a jedan Gerontološki centar tražio je između ostalog i da projektantska kuća ima u svojim referencama turističke i hotelske objekte.

Prema tvrdnjama izvora našeg lista, za ove tendere sredstva je odobravao ministar Zoran Đorđević lično, proceduru su sprovodile ustanove socijalne zaštite koje su pre toga obilazili ljudi iz Ministarstva i upućivali ih kako da formulišu uslove. Ponude koje su dostavljene bile su svega po nekoliko hiljada dinara niže od procenjene vrednosti projekta.

Međutim, dve godine ranije, 2017. isto ministarstvo raspisalo je centralni tender za projekte rekonstrukcija, sanacija, dogradnje ili renoviranja za 70 ustanova socijalne zaštite na nivou cele Srbije. Ukupna vrednost tog poziva iznosila je 45,6 miliona dinara, gotovo upola manje nego što je prošle godine izdvojeno za svega šest projekata. Ili su cene tih usluga za dve godine drastično poskupele pa o tome niko nije obavestio državnu statistiku, ili sa ovim tenderima nešto nije u redu.

Indikativan je primer Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, gde se 2017. odustalo od nabavke.

Procenjena vrednost tada je za centar i još sedam ustanova iz tog dela Srbije iznosila ukupno 2,88 miliona dinara. Prošle godine Mataruška Banja je „samostalno“ ušla na spisak, ali je vrednost projekta za gotovo identične radove procenjena na oko 16 miliona dinara.

Međutim, Gerontološki centar opet nije imao sreće, jer je to bio jedini tender na koji se osim konzorcijuma sa Grahovcem, koji je ponudio da radove izvede za 15 miliona, javila još jedna ponuda od 6,5 miliona. U svom neznanju, komisija centra izabrala je jeftiniju opciju, koju je postupajući po žalbi Grahovca potvrdila i Republička komisija za zaštitu učesnika na tenderima, ali je onda ministar Đorđević povukao novac namenjen za taj projekat tako da ni projekta ni rekonstrukcije neće biti.

Sagovornici Danasa ovakve situacije ne smatraju izuzetkom. Prema rečima konsultanta za strane investicije Milana Kovačevića, kod nas se stalno „valjaju“ vrlo čudne stvari kroz javne nabavke, naročito kada je reč o onome što je pod potpunom kontrolom države.

– Nažalost, sa smenom vlasti paralelno ide i smena svih koji nešto odlučuju u institucijama, tako da tu sigurno ima mnogo korupcije. Veliki problem je što je potpuno uzaludno o tome pričati. Jedino bi bilo efikasno da odgovarajuće institucije rade svoje poslove a one to ne čine – kaže Kovačević i dodaje da je čudno i to što se u uslovima od učesnika zahteva iskustvo u radu projekata za rekonstrukcije određene kvadrature, „jer to nije relevantno, već da firma ima validne reference za taj posao“.

I arhitekta Mahmud Bušatlija smatra da tako navedeni uslovi iz tendera za projektovanje, gotovo identični iako su ih dale ustanove različitih delatnosti i potreba, bude sumnju i mogu da ukažu na elemente korupcije.

– Sve se češće ti mali projekti, pojedinačno manje zanimljivi javnosti, koriste kako bi se deo para iz državne kase usmerio u privatne džepove i partijske fondove. Ali, oni koji realizuju to mogu da računaju na partijsku solidarnost koja će ih zaštititi od eventualnog istraživanja i posledica, jer je jasno da tako veliku stranku valja „nahraniti“ – kaže Bušatlija i objašnjava da je to problem koji se javlja kod svih brzorastućih partija.

Ministarstvo i dalje ćuti

Od Ministarstva ni juče nismo dobili odgovore na pitanja o ovim tenderima, kao ni od arhitekte Grahovca, kome smo ih uputili na mejl firme naznačen na stranici APR-a, jer telefonskog kontakta na sajtu studija nema. Inače, Grahovac je svojevremeno radio u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, ali je potom 2016. osnovao kao preduzetnik Arhitektonski studio, dok je od jula 2018. osnivač i vlasnik privrednog društva Studio A&D arhitects u kome ima tri zaposlena. Pretpostavka je da ostale firme koje se javljaju sa njim u konzorcijumu kao ponuđači imaju potrebne reference koje odgovaraju uslovima tendera.