foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/DS)Oporavak turizma posle dve duge i teške godine za ovu industriju je počeo, prvi meseci ove godine to su pokazali i u svetu, ali i u Srbiji, u koju je od januara do marta došlo 57 odsto više gostiju nego u istom periodu prošle godine.
Za prva tri meseca najveći rast broja turista zabeležen je u Beogradu, čak 120 odsto, Šumadija i Centralna Srbija imale su najmanji rast, ali je i on prešao 30 odsto. Srbija je prošle godine od turizma zaradila 1,4 milijarde evra, a ako se nastavi rast ova godina bi mogla da bude još bolja.
Za sada i banje beleže rast i to od 50 odsto, za prva tri meseca zabeležen je i rast od 27 odsto na planinama, a osim Beograda i u gradove poput Niša i Novog Sada stigao je mnogo veći broj turista nego s početka 2021. godine.
U Novom Sadu ih je bilo 87 odsto više, u Nišu 80 odsto. Rast broja stranih gostiju je u istom periodu, prema poslednjim podacima RZS, bio veći od 140 odsto.
To što u gradovima raste broj stranih gostiju je dobar znak da se strani turisti vraćaju u našu zemlju, što će dodatno uticati na oporavak turizma u potpunosti.
Već sada, tačnije prošle godine Srbija je od turizma prihodovala 1,59 milijardi evra, što je najuspešnija sezona do sada, uspešnija od 2019. godine, pre korone, kada je devizni priliv bio 1,4 milijarde evra.
Ova zarada je pre svega zahvaljujući domaćim turistima, kojih je najviše bilo tokom 2020. a koji zbog zatvaranja granica nisu mogli mnogo da putuju u inostranstvo, te su odmore provodili na domaćim turističkim destinacijama.
Te godine mnoge banje i planinski centri oborili su svoje rekorde, a veliki gradovi su bili “u minusu” zbog zatvorenih granica. Sada se, sudeći prema poslednjim statističkim podacima o broju dolazaka stranih gostiju, i to menja.
Tokom uskršnjih i prvomajskih praznika najpopularnije domaće destinacije bile su pune, što su Danasu potvrdili i na Zlatiboru, ali i Sokobanji. U oba ova centra očekuju rekordnu sezonu, ali su i onim do sada zadovoljni.
Početkom sezone zadovoljni su i u Udruženju hotelijera i ugostitelja HORES, a predsednik Udruženja Georgi Genov za Danas kaže da su i posle u aprilu kapaciteti bili popunjeni od 55 do 60 odsto, što je dobro. Ono čime ne mogu mnogo da se pohvale jeste slabiji odziv turista tokom prvomajskih praznika.
“Prvi maj je slabo prošao, tek 35 do 40 odsto kapaciteta je popunjeno, a generalno po Evropi se ne putuje za taj praznik jer je neradan jedan dan. Ono što nama još nedostaje, iako se situacija popravlja, jesu turističke, organizovane grupe. Toga nema”, kaže Genov.
Oseti se, kako kaže, rast broja gostiju, uglavnom privrednika iz Rusije i Ukrajine, ali nedostaju kineski turisti koji su pre pandemije počeli da dolaze u većem broju.
“Sve je neizvesno, kada nema putovanja po Evropi, nema ni po Srbiji, ne može ništa da se predvidi jer neizvesnost šta će se dešavati u svetu i dalje traje, ljudima zabava i putovanja nisu na prvom mestu”, naglašava naš sagovornik.
Genov podseća na pomoć države hotelijerima da prežive početak pandemije kada su gotovo sve granice bile zatvorene, a putovanja bila odložena do daljnjeg, ali i napominje da je potrebna dodatna pomoć kao oslobađanje od plaćanja poreza na godinu ili dve.
“Neophodno je da se ljudima povećaju plate, da se napravi bolja organizacija, jer jedan od najvećih problema koji imamo tiče se nedostatka radne snage. Od kraja 2019. do početka 2021. iz Srbije je otišlo 5.000 radnika iz naše industrije”, napominje Genov.
On kaže da ljudi odlaze zbog boljih uslova, pre svega, veće plate.
“Plate konobara su u Nemačkoj 1.700 do 1.800 evra, Austriji 1.400, Hrvatskoj 1.000 evra, a kod nas bi te plate da bi ljudi poželeli da ostanu morale da budu bar 800 evra”, napominje Genov.
U svetu se turizam oporavlja i brže nego što je bilo predviđeno kada je pandemija krenula. Najave stručnjaka tada bile su da će potpuni oporavak i povratak na period pre krize biti moguć tek 2024.
Nedavno je, međutim, svetski Savet za putovanja i turizam (VTTC) objavio nova predviđanja da će se sektori putovanja i turizma u svetu vratiti na nivo pre pandemije 2023. i rasti po stopi koja će nadmašiti rast globalnog bruto domaćeg proizvoda.
“Očekuje se da će industrija ostvariti prosečnu godišnju stopu rasta od 5,8 odsto od 2022. do 2032. u odnosu na povećanje globalnog BDP-a od 2,7 odsto i stvoriti 126 miliona novih radnih mesta”, navodi VTTC, prenosi Rojters.
Tokom 2019. turizam je činio desetinu globalnog BDP-a i radnih mesta, ali pandemija korona virusa desetkovala je industriju od 9,6 biliona dolara, prepolovivši njenu vrednost proizvodnje, ostavljajući 62 miliona ljudi bez posla.
“Oporavak će biti sjajan, toliko dobar da će se oporaviti zaista snažno. Ovo naravno zavisi od ponovnog otvaranja Kine“, rekla je predsednica VTTC DŽulija Simpson.
Ako bi bruto domaći proizvod industrije putovanja i turizma dostigao 8,35 biliona dolara ove godine i 9,6 biliona dolara 2023. godine, to bi značilo, kako je Savet objavio, povratak na nivo pre pandemije.
Njihova predviđanja su i da će broj radnih mesta u turizmu dostići 300 miliona ove godine i 324 miliona naredne, što je blizu 333 miliona koliko je bilo radnika u ovoj industriji 2019. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
