Kakva je sudbina srpskog kukuruza na zagrejanoj planeti?

Ako se prognoza RZS obistini, ove godine će se u Srbiji proizvesti čak 3,3 miliona tona manje kukuruza nego 2020.

Krivac za ovako niske prinose je – vreme. Kako navodi sezonski izveštaj RHMZ Srbije, leto 2022. bilo je treće najtoplije od kad postoje merenja, ali i rekordno vrelo u mnogim delovima Vojvodine. U Novom Sadu, prosečna letnja temperatura bila je za čak 2,6 stepeni viša od tridesetogodišnje normale.

Ali značajnija od temperature je količina vode. Kasnog proleća i tokom leta, veliki deo Evrope zadesila je nezapamćena suša – po nekim procenama najgora u poslednjih 500 godina. Mada je ona mahom zaobišla južne i centralne delove Srbije, stotine hiljada hektara polja kukuruza u Vojvodini nalaze se upravo u jednoj od najteže pogođenih regija, zajedno sa ostatkom Panonske nizije.

Primera radi, tokom jula, veliki delovi Bačke i Banata nisu videli ni četvrtinu normalne količine padavina. U Zrenjaninu, u samom srcu srpskog Banata, i jun i jul 2022. bili su najsušniji od kad postoje merenja, a tokom celog meseca jula izmereno je tek 1,5 mm kiše.

„Tamo gotovo dva meseca nije bilo kiše“, kaže za Klimu101 dr Milan Brankov, šef grupe za agroekologiju i agrotehniku u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. „U selima kroz koje sam prolazio krećući se iz pravca Pančeva ka Zrenjaninu, njive pod kukuruzom su bile bez klipova, bez prinosa.“

Učestalost suša

Ovo nije prvi put da vremenske prilike ugrožavaju proizvodnju kukuruza u Srbiji.

Naime, u poslednjih 20 godina, ukupno četiri puta su prosečni prinosi kukuruza bili drastično umanjeni: ispod 5 tona po hektaru (što RZS prognozira i za ovogodišnju žetvu). A godine ovih žetvi – 2003, 2007, 2012. i 2017. – zajedno sa ovom, 2022. godinom, takođe su i godine pet najtoplijih leta od kad se vrše merenja u Srbiji, sa izraženim sušnim periodima tokom jula i avgusta.

Korelacija nije slučajna: možda i više nego bilo koja druga poljoprivredna kultura, kukuruz zavisi od letnje kiše. Tada prolazi kroz ključne faze cvetanja, zatim formiranja klipa i nalivanja zrna; nedostatak vode u tom periodu neopozivo smanjuje prinose. Zato su suše u julu i avgustu posebno pogubne.

Po aktuelnim procenama, ukupna poljoprivredna šteta od suše samo u ove četiri ključne godine (2003, 2007, 2012, 2017) iznosi oko pet milijardi evra, od čega nezanemarljiv procenat odlazi na smanjene prinose kukuruza, kao verovatno najosetljivije uzgajane žitarice.

Mada se ovi periodi suše i loših žetvi danas ponavljaju maltene ciklično, na svakih par godina, ta „pravilnost“ je zapravo relativno nova pojava.

Naime, alati kao što je SPEI indeks omogućuju praćenje suša širom sveta, od 1950. godine do danas. Primenjen na letnje mesece u Srbiji, ovaj indeks prikazuje jednu vrlo neprijatnu sliku: izrazito sušnih leta (vrednost indeksa niža od -1) bilo je ukupno tri u periodu od 1950. do 1999. godine, a zatim ih je samo od 2000. do 2021. bilo sedam. Leto 2022. će po svemu sudeći biti osmo.

Klimatske promene čine suše daleko češćim nego što su nekada bile, a savremeni klimatski modeli kažu da će ekstremnih vremenskih prilika u budućnosti biti sve više.

Ali vremenske prilike su samo jedna strana priče. Druga strana je lokalna.

Anatomija jedne suše

Suprotno određenim predstavama o savremenoj poljoprivredi, u Srbiji se njom bave najpre mala, seljačka gazdinstva: prema poslednjoj anketi RZS, fizička lica su vlasnici preko 99 odsto gazdinstava, a prosečna veličina poseda je oko 5 hektara. Kada je reč o kukuruzu, to znači da postoje ogromne varijacije u proizvodnji: u zavisnosti od vremenskih prilika, ali i pripreme zemljišta, odabranog hibrida, đubriva, primene agrotehničkih praksi, prinosi se kreću od manje od jedne, do preko 12 tona po hektaru.

Kada se ovakva proizvodnja susretne sa sušnim prilikama, kao što se dogodilo 2022. godine, nastaje jedan dug period neizvesnosti.

Naime, za razliku od Evropske unije, u kojoj se u okviru projekta MARS sprovode sveobuhvatne mesečne prognoze prinosa različitih kultura, u Srbiji su takve informacije ograničenog obima. RHMZ Srbije nudi procene prinosa kukuruza, ali one se odnose na nekoliko lokaliteta u Srbiji i samo na određene hibride (one srednje kasne, čija žetva počinje krajem avgusta). Usled nedostatka informacija i razlika u proizvodnji među poljoprivrednicima, dolazi do situacije u kojoj je svim akterima jasno da je suša u toku i da će ona imati velike posledice po ovogodišnju žetvu – ali se zapravo, na nivou države, ne zna kolike.

Tokom leta, u medijima i na stručnim manifestacijama spominju se određene brojke, ali one umeju da budu oprečne. U nedostatku zvaničnih informacija, u javnosti se šire glasine, a u medijima snimci sasušenih biljaka i ispucale zemlje. Među prvim decidnim informacijama je zapravo – cena. Krajem avgusta 2022, na Produktnoj berzi u Novom Sadu sklapa se prvi ugovor za kukuruz novog roda, sa odloženim plaćanjem, a njegova cena u magli informacija daje kakav-takav uvid u pravo stanje na terenu.

Kako za Klimu101 kaže Anja Jakšić iz Produktne berze, tipično je da cena kukuruza padne kada prođe leto i počne žetva – ali to se ove godine nije dogodilo, a cene prošlogodišnjeg i novog roda bile su gotovo identične. Tržište je, drugim rečima, reklo svoje: nedostaje ponuda. Kako navodi Jakšić, kukuruz je u septembru 2022. bio oko 38 odsto skuplji nego u istom periodu prethodne godine.

Krajem avgusta i početkom septembra 2022. godine, u mnogim do tada sušnim krajevima zemlje počeće obilne kiše. U Novom Sadu i Zrenjaninu, u kojima su tokom leta oboreni temperaturni i sušni rekordi, septembar je bio drugi najkišniji mesec od kad postoje merenja.

Voda koja je u vreme razvoja tipičnih hibrida kukuruza mogla da bude spas sada pravi novi problem: natopljeno zemljište onemogućava poljoprivrednicima da uđu u polje i započnu žetvu. Ona se u mnogim gazdinstvima odlaže, iz nedelje u nedelju, do oktobra. U takvim uslovima, preostalom zrelom, a još nepožnjenom kukuruzu prete različite štetočine. Na konačni rezultat žetve još se čeka.

Rešenja

Pitanje koje se nameće je: zašto je domaći kukuruz toliko izložen sušnim prilikama? Šta je sa navodnjavanjem?

Jednostavno rečeno: ono gotovo i da ne postoji. Po poslednjoj poljoprivrednoj anketi, koju je Republički zavod za statistiku sproveo 2018. godine, tek nešto preko 27 hiljada hektara polja kukuruza u Srbiji se navodnjava. Poređenja radi, svake godine kukuruz se sadi na oko milion hektara – tj. navodnjava se tek nešto preko 2,5 odsto zemljišta. Sve ostalo raste u nemilosti vremenskih prilika.

Mada se sprovodi izvestan broj razvojnih i pilot projekata, uvesti infrastrukturu za navodnjavanje skoro milion hektara kukuruza je ogroman i skup posao za koji u Srbiji trenutno po svemu sudeći nedostaje i političke volje i finansijskih mogućnosti. Sa druge strane, određene stručne procene kažu da se u postojećem sistemu kanala Dunav-Tisa-Dunav nalazi potencijal za navodnjavanje preko 500.000 hektara – samo što je on neiskorišćen.

Pošto je navodnjavanje mnogim poljoprivrednicima nedostižno, savetuju se različite individualne mere koje mogu pomoći u borbi protiv suše. Veliku ulogu igra ranija priprema zemljišta, a zatim i odabir odgovarajućeg hibrida – od čega najviše zavisi kada će tačno biljka cvetati i formirati klip i seme. U idealnom slučaju, zasađeni kukuruz će tu fazu proći u vreme padavina, a ne suše.

Međutim, sve te odluke se po prirodi donose u vreme kada je znanje o letnjem vremenu ograničeno. Štaviše, na prinose može da utiče i tačan raspored sušnih i kišnih perioda tokom leta, što može imati neočekivane posledice.

Kako tvrdi dr Milan Brankov, moguće je da su ove godine, zbog specifičnih prilika, bolje prošli hibridi kasnije grupe zrenja – iako je uobičajena preporuka da se seju raniji hibridi, koji inače izbegavaju sušne uslove tokom perioda oplodnje i nalivanja zrna.

Ali rešenja ne mogu zavisiti samo od ovakvih individualnih napora (često materijalno ugroženih) poljoprivrednika. Suša je društveni i ekonomski problem koji zahteva institucionalna rešenja. Iako se šteta samo od nekoliko skorašnjih suša meri u milijardama evra, država Srbija tek razvija osnovne strateške dokumente za borbu protiv suše i njenih posledica.

Naime, Ministarstvo zaštite životne sredine je 1. maja 2020. godine najavilo izradu „Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanje posledica suša na teritoriji Republike Srbije“, što je deo državne obaveze prema Konvenciji UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom (UNCCD). Ovaj dokument treba da bude prvi korak u objedinjavanju i sistematizaciji borbe protiv posledica suše u domaćoj poljoprivredi.

U međuvremenu, aktuelni klimatski modeli predviđaju da će, sa porastom prosečne globalne temperature, nastaviti da raste i verovatnoća pojave ekstremnih vremenskih prilika kao što su suše. Trenutno stanje, u kojem se na svakih par godina prinosi naglo prepolove, temeljno ugrožava domaću ekonomiju i materijalno stanje poljoprivrednika.

U pitanju je, najjednostavnije rečeno, kriza. A ukoliko je cilj da se u budućnosti o kukuruzu i dalje pišu analize, a ne epitafi, moraju se ubrzano sprovesti institucionalne mere: pre svega unapređenje navodnjavanja, razvoj agrometeorologije, kao i sveobuhvatna edukacija poljoprivrednika.