Kakve su šanse da inflacija u Srbiji uspori od jeseni?

Ova prognoza podseća i na neke ranije, na primer na konferenciji za medije polovinom juna stručnjaci centralne banke ocenili su da će tokom juna i jula inflacija dostići vrhunac i to između 10 i 11 odsto, da bi cene zatim počele da padaju sa dolaskom nove poljoprivredne sezone.

Ali opet ako se vratimo unazad u novembru prošle godine, kada je inflacija bila 6,6 odsto, guvernerka NBS je u obraćanju medijima poručila da će do sredine 2022. godine rast cena biti vraćen u ciljani koridor, dakle ispod 4,5 odsto.

Vidimo da se cilj stalno pomera, dok inflacija i na globalnom nivou i kod nas odbija da se pokaže privremenom i kratkoročnom.

Inflacija u Srbiji ni u julu nije posustala i dostigla je 12,8 odsto u odnosu na prošli jul. Takođe je i za jedan odsto viša nego u junu.

U NBS navode da mesečni rast cena od jedan odsto predstavlja usporavanje, s obzirom da je u drugom tromesečju prosečan mesečni rast cena bio viši i iznosio 1,5 odsto.

Opet, kada se bude računala inflacija u avgustu u obračun će ući poskupljenje gasa od devet odsto, a kada dođe na red merenje inflacije u septembru biće obuhvaćeno poskupljenje struje od oko 10 -11 odsto.

Pad inflacije u drugoj polovini godine profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić smatra malo verovatnim.

„NBS je očekivala da će inflacija početi da se smanjuje još u drugom kvartalu, ali to se nije desilo jer su zbog rata u Ukrajini poskupeli energenti, sirovine, hrana… Sada centralne banke povećanjem kamatnih stopa deluju na smanjenje tražnje, ali neće se efekti tako brzo ispoljiti. Za sada na globalnom nivou prvi efekat rasta kamata je pad cena metala zbog pada investicija. Kod nas je inflacija manja nego u drugim zemljama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, jer smo znatno manje povećavali cene energenata. U EU je energija poskupela 40 odsto na godišnjem nivou, a kod nas jako malo“, napominje Arsić dodajući da je inflacija tako prebačena u gubitke javnih preduzeća, EPS-a i Srbijagasa, koje će zatim preuzeti, a neke je već preuzela, država.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku električna energija, gas i ostala goriva su međugodišnje poskupeli tek devet odsto. U okviru toga struja za domaćinstva nije poskupela uopšte, a gas svega 3,6 odsto u odnosu na prošlogodišnji jul. Zato se slomilo na čvrstim gorivima, uglju, drvima, peletu kojima je statistika izmerila poskupljenje od 35 odsto. Pored toga, naftni derivati su poskupeli 28,3 odsto.

Prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, energija je na godišnjem nivou poskupela 39,7 odsto.

S druge strane, hrana, alkohol i duvan su na međugodišnjem nivou u evrozoni poskupeli 9,8 odsto, a u Srbiji su hrana i bezalkoholna pića poskupeli 19,7 odsto, a duvan i alkohol 7,2 odsto. Zanimljivo je da je neprerađena hrana u Srbiji bila skuplja 24,8 odsto, a u evrozoni 11 odsto.

Arsić upozorava na sušu u celoj Evropi koja će uticati na cene hrane i u narednom periodu, a prema njegovim rečima, na cene sledeće godine uticaće i rast plata i penzija.

„Bio bi uspeh da se inflacija uspori, a teško da će se zaustaviti ili čak početi da pada“, zaključuje on dodajući i da Evropska centralna banka ne povećava kamatnu stopu tako brzo kao što bi se moglo očekivati s obzirom na visinu inflacije.

Upravo NBS ističe da je 70 odsto inflacije u Srbiji uvezeno, dok je bazna inflacija, ona iz koje su isključene cene hrane, duvana i energije, 7,5 odsto.

Arsić ističe da uvozna inflacija utiče i na baznu inflaciju.

„Na primer u maju su uvozni proizvodi bili 25 odsto skuplji nego godinu pre. A mi uvozimo razne proizvode, međufazne i finalne. Ovaj efekat biće prisutan i u narednom periodu“, napominje on.

Što se tiče energenata u julu u odnosu na jun poskupeli su za 2,5 odsto. Ovaj rast cena određen je pre svega poskupljenjem nafte na međunarodnom tržištu koji se prelio na poskupljenje derivata kod nas od 3,5 odsto.

Osim toga čvrsta goriva, ugalj i drva su poskupela za samo mesec dana 5,7 odsto.

Kada se radi o hrani, prerađena hrana je u julu poskupela za 1,8 odsto, a u odnosu na prethodni juli za 17,3 odsto.

Neprerađena hrana je na godišnjem nivou bila skuplja za 24,8 odsto, mada je u julu povrće posjeftinilo u odnosu na prethodni mesec za 10,9 odsto.

Na Baltiku inflacija već preko 20 odsto

Prema preliminarnim podacima Eurostata u evrozoni je u julu međugodišnja inflacija dostigla 8,9 odsto. Najveći godišnji rast cena imala je Estonija od čak 22,7 odsto, Letonija 21 odsto i Litvanija 20,8 odsto.

Najnižu inflaciju, imali su Malta 6,5 odsto i Francuska 6,8 odsto.