Kakve to veze ima sa Srbijom, Tomom Nikolićem, Borisom Tadićem...? 1Foto: Fonet

Mnogo buke, ni oko čega. Ovako bi u najkraćem mogla da se prokomentariše nedavna halabuka u pojedinim domaćim medijima oko ozvaničenja.

Već dve i po godine stare, informacije da će Fijat administrativno sedište kompanije iz Italije da premesti u Holandiju, a poresko prebivalište, prema ranijoj najavi izvršnog direktora Grupacije Fijat Ktrajsler automobili (FCA) Serđa Markionea, u Veliku Britaniju. Ali, pošto je Velika Britanija, u međuvremenu, odlučila da istupi iz EU, o izmeštanju finansijskog sedišta Fijata sada se „mudro ćuti“. Upućenima u ovu problematiku jasno je da Fijat koji je, nakon preuzimanja američkog Krajslera, postao multinacionalna kompanija, sedište izmešta u Holandiju zbog poreskih pogodnosti u toj državi. Baš kao što je izvesno da će najveći deo proizvodno-poslovnih aktivnosti te kompanija i dalje biti lociran u Italiji, u kojoj Fijat, kako poručuju iz FCA grupacije, ima ozbiljne investicione planove. Naš list je već pisao da bi povlačenje Fijatove proizvodnje iz Italije ličilo na izmeštanje pape iz Vatikana, što će reći da je i jedno i drugo, faktički, nezamislivo.

Ali, u čitavu polemiku među analitičarima domaće političke scene, bez ikakvog povoda, uvučena je i kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, za koju je, bez imalo dileme, utvrđeno da je „promašeni politički projekat“ Evropske unije, zahvaljujući kojem je Tomislav Nikolić, 2008. godine, izgubio izbore od Borisa Tadića. Da nije, znači, bilo te ujdurme EU i Fijata, Toma Nikolić bi „gurao“ već drugi petogodišnji mandat na mestu predsednika, a Aleksandar Vučić, ko zna koji po redu (mandat, naravno) na funkciji premijera. A te 2008, EU i Fijat su se opasno, kako tvrde analitičari, bili zaverili protiv Nikolića i Vučića i dovela Fijat u Srbiju, odnosno Kragujevac. Kako se ispostavilo da politički projekti u ekonomoji ne mogu da prođu, to sada ni Fijat, ni država Srbija ne znaju šta da rade sa fabrikom u Kragujevcu koja, priznaju to i analitičari, jeste najveći srpski izvoznik, ali joj izvoz, ipak, pada iz godine u godinu, jer se „ostareli“ model „fijat 500L“ sve teže prodaje na svetskim tržištima.

Kako je krenulo, sadašnji predsednik Srbije, njemu skloni naprednjaci i analitičari mogli bi uskoro da „presaviju tabak“ i da tuže redom: Evropsku uniju, Fijat i onog Serđa Markionea, što su se 2008. bili zaverili protiv ondašnjih radikala Nikolića i Vučića i omogućili izbornu pobedu „gnusnom“ Borisu Tadiću i njegovim, još „gnusnijim“ demokratama. „Ispostaviće se“ naime da su Folksvagen i Opel, koji su te 2008, takođe, merkali lokacije za izgradnju, ili kupovinu, pogona za pokretanje proizvodnje svojih modela u Kragujevcu, bili dalekovidi i iz Srbije „glavom bez obzira“ pobegli na vreme. U suprotnom bi, najverovatnije, i oni bili optuženi za „izborne manipulacije“ te 2008. godine u Srbiji.

Ugovor o formiranju zajedničke kompanije, sa sedištem u Kragujevcu, Vlada Srbije i Fijat su, podsetimo, potpisali u septembru 2008… Ta zajednička fabrika, u čiju je rekonstrukciju, izgradnju i opremanje uloženo čak 1,3 milijarde evra, puštena je u rad u aprilu 2012, što će reći četiri godine posle izbora na kojima je Tadić pobedio Nikolića. Za četiri godine, koliko su trajali rekonstrukcija starih Zastavinih hala, izgradnja novih objekata i opremanje zajedničke fabrike, Fijat je mogao mnogo puta de se „predomisli“ i odustane od projekta i države, u kojoj je od brojnih analitičara dočekan maltene „na nož“. Uprkos tome, Fijat je u zajedničkoj fabrici sa državom Srbijom instalirao najsavremeniju nemačku, japansku i italijansku opremu za proizvodnju automobila, u čiju nabavku je uložio gotovo milijardu evra. Italijanski proizvođač automobila je, u julu 2012, u fabrici u Kragujevcu započeo proizvodnju svog, u to vreme najmodernijeg modela „fijata 500L“, koji je svetsku premijeru imao u martu te godine, na Salonu automobila u Ženevi. Sa „fijatom 500L“, srpska automobilska industrija je na velika vrata ušla na evropsko i američko tržište. I sve to, otvaraju nam oči analitičari, u okviru „izborne zavere“ Fijata, Serđa Markionea i Evropske unije.

Treba, međutim naglasiti da se „fijat 500L“, bez obzira na sve ubrzaniji tehničko – tehnološki razvoj u svim privrednim delatnostima, nikako ne može svrstati u kategoriju zastarelih modela. Naprotiv, uz najavljeni redizajn trajaće, posebno na evropskim tržištima, još niz godina. Kragujevačkoj fabrici, da bi sačuvala i povećala rentabilnost poslovanja, neophodna je maksimalna uposlenost kapaciteta – trenutno se koristi tek četvrtina projektovanih potencijala. A da bi se uposlili kapaciteti, doveli inostrani dobavljači i povećao broj zaposlenih, potreban je novi model automobila. S druge strane, priče o tome da bi država Srbija, krajem 2018, trebalo da otkupi Fijatov udeo u kragujevačkoj fabrici, ne zavređuju nikakav komentar. Ono što država treba da radi, jeste da stimulativnim merama podstakne razvoj domaćih firmi koje bi se uključile u proizvodnju delova za ugradnju u automobile, ne samo marke Fijat Krajsler, već i za druge svetske kompanije.

Pripreme za novi aranžman

Država Srbija bi, kao što to poručuju upućeni i zaposleni u FCA Srbija, već trebalo da počne pripreme za pregovore sa Fijat Krajsler grupacijom, koji bi trebalo da uslede u septembru 2018. godine, odnosno po isteku sadašnjeg sporazuma sa Italijanima. Te pripreme podrazumevaju i ispunjenje svih preostalih ugovornih obaveza prema Fijatu, pre svega onih vezanih za izgradnju infrastrukture (autoput do Koridora 10, obilaznice oko Kragujevca…), što bi domaćoj strani obezbedilo veći manevarski prostor u pregovorima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari