Kakvo rudarstvo treba Srbiji?

Treba nam savremeno rudarstvo bazirano na nauci, savremenim metodama rudarenja, primeni savremene opreme za rudarenje i monitoring, kompetentnom stručnom kadru, dobrom planiranju istražnih radova, otvaranja, rada i zatvaranja rudnika, dobrom socijalnom statusu radnika, primeni strogih standarda za zaštitu životne sredine i sa ograničenim uticajem politike i interesa stranih kompanija.

Savremeno rudarstvo ne može da se razvije bez promene svesti, filozofije i odgovornosti u državnom aparatu, nastavi i struci i bez potrebnih investicija. Naše rudarstvo duži period ne prati savremeno rudarstvo i trendove u svetu i zaostaje za građevinarstvom i energetikom u Srbiji.

Naši rudnici nisu modernizovani, u njima se ne koriste savremene metode i oprema za rudarenje, monitoring i transport. Primanja, smeštaj i socijalni status radnika i rudara su nezadovoljavajući.

Do ulaska Ziđina u Bor nismo imali ni jedan moderni rudnik. Posledice takvog stanja su i nesreće u Rudnicima uglja Aleksinac, Rembasu, Senjskom rudniku i rudniku Soko.

Uzroci nezadovoljavajućeg stanja u rudarstvu su društvena kriza u zemlji, neodgovorna državna politika, nedostatak strategije i planiranja u rudarstvu, nefunkcionisanje institucija, nedostatak investicija, loša kadrovska politika, ali i nedovoljan doprinos i angažovanost struke.

Činjenica je da je država zbog socijalnog mira više vodila brigu o energetici nego o rudarstvu, ali je struka i u takvoj situaciji mogla uraditi više.

Sramota je za struku što naši geolozi nisu pronašli nalazišta sa bogatom rudom bakra na području Bora i Majdanpeka.

To je uradila strana kompanija i dokumentaciju za velike pare prodala Kinezima, koji sada odvoze rudu iz rudnika Čukaru Peki sa 16% bakra bez prerade, bez prave kontrole količine i sastava odvezene rude.

Zar nisu geolozi sa RGF-a, GZ-a, RTB-a Bor i TF-a Bor mogli da pronađu ta bogata nalazišta i spase RTB sa bogatom rudom?

Geološko ispitivanje tla za branu HE Đerdap 1 izvršili su naši, a ne strani geolozi, kada su geologija i instrumentacija bili slabije razvijeni nego danas.

Geološkom zavodu bi trebalo pomoći materijalno i kadrovski i osposobiti ga za vršenje istražnih radova na nivou svetskih kompanija.

Zar profesori sa rudarskog odseka RGF-a nisu mogli da utiču da se pravilno odlaže i kultiviše jalovina oko Bora i spreče pravljenje kratera i pretvaranje Borske reke u najzagađeniju reku u Evropi?

Zar nisu mogli da utiču na kvalitetno zatvaranje rudnika, formiranje i osiguranje deponija i remedijaciju terena, na pr. za rudnik urana Kalna i rudnike antimona i olova Zajača i Stolice, čije je jalovište 2014. godine provalila bujična voda i zagadila vodotokove?

Šef katedre za zaštitu životne sredine na RGF-u tvrdi da postrojenje za preradu i deponija otpada rudnika Jadar u istom bujičnom području ne predstavljaju ekološki rizik.

RGF treba da unapredi i osavremeni nastavu, a nema čak ni adekvatan prostor za nastavu, vežbe i laboratorijska ispitivanja. Zgrada je bivša kasarna stara 100 godina.

Posebno treba unaprediti praktični deo nastave vezan za laboratorije, savremene metode, opremu i monitoring. U tu svrhu treba obezbediti odgovarajuću opremu i instrumente i specijalizaciju u inostranstvu.

Na RGF se upisuje sve manji broj studenata, posebno na geološki odsek. To postaje državni problem par ekselans, jer geolozi nisu potrebni samo za rudarstvo, nego i za građevinarstvo, vodoprivredu, vodosnabdevanje, putnu infrastrukturu i elektroprivredu.

Manjak studenata dekanka objašnjava težinom tehničkih fakulteta, što nije ubedljiva argumentacija, jer drugi tehnički fakulteti nemaju taj problem, npr. Elektrotehnički, jedan od najtežih.

Greši dekanka ako misli da javni istupi i smena profesora sa drugog fakulteta utiču na brojnost upisanih studenata. Nije valjda da taj profesor utiče i na upis nedovoljnog broja studenata na Matematički fakultet, i da na zainteresovanost utiče čak i učešće roditelja budućih studenata na protestima.

Možda je jedno od rešenja obezbeđivanje stipendije studentima ovog odseka i ugovora sa državom o garantovanom zaposlenju. Dekanka treba kroz razgovor sa studentima koji su upisali RGF da sazna zašto njihovi vršnjaci nisu zainteresovani za studije na RGF-u.

Još važnije je obaviti razgovore sa srednjoškolcima kako bi se saznao uzrok njihove nezainteresovanosti. Matematički fakultet taj problem pokušava rešiti promocijom i prisutnošću na svim takmičenjima i smotrama.

Mladima potencijalni posao, stanje u rudarstvu, perspektiva, primanja, mesto rada i ostali uslovi nisu atraktivni. Mladi su pragmatični i nezadovoljni prilikama u društvu.

Najbolji upisuju teže fakultete, na primer elektrotehniku, informatiku, računarstvo koji im omogućavaju odlazak u inostranstvo, samostalan rad u kućnom ambijentu ili u IT firmama u kojim nema negativnih uticaja nesređene države i nezdravog društva.

Slabiji upisuju lakše fakultete i računaju da će posle diplomiranja nekako naći uhlebljenje, u krajnjem slučaju preko veze ili učlanjenjem u stranku.

Od njih se regrutuju i prorežimski novinari-pljuvači, napućene lupetaljke na prorežimskim TV kanalima i brojni samoproglašeni univerzalni analitičari, čineći sliku jadne srpske političke scene i nezdravog društva.

RGF treba da inicira izradu studije stanja postojećih rudnika u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike (MRE). Studija bi trebala da sadrži opis postojećeg stanja u rudnicima, prognozirane rezerve rude, ocenu opravdanosti rada rudnika, predlog mera za modernizaciju potrebne investicije, kadrovsko i socijalno stanje zaposlenih, prognozu životnog veka rudnika, i/ili program za njihovo zatvaranje.

RGF treba sa MRE da napravi strategiju otvaranja novih rudnika baziranu na proceni razvoja novih tehnologija i materijala. Postojeći zakon o rudarstvu bi trebalo izmeniti i dopuniti u skladu sa javnim interesom.

Kompanija koja vrši istražne radove ne stiče automatski pravo na eksploataciju.

Prednost za istražne radove ima domaća kompanija materijalno i kadrovski osposobljena za savremeno izvođenje istražnih radova.

Zakon propisuje minimalnu vrednost rudne rente (npr. 5%), a država u konkretnom slučaju može tražiti veću vrednost rudne rente (npr. 8%).

Novi rudnik se ne može otvoriti na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, u blizini vodotokova, vitalnih podzemnih bazena kvalitetne pijaće vode, vodosnabdevačkih sistema, izvorišta i naselja.

Zakon treba da propiše minimalni broj rudarskih i geoloških inspektora koji će biti dovoljan za redovnu i efikasnu inspekciju kako u državnim, tako i u rudnicima u vlasništvu privatnih domaćih i stranih kompanija. (Prema dostupnim podacima u Srbiji inspekciju vrše samo tri geološka i dva rudarska inspektora. Dekanka RGF-a misli da bi broj inspektora trebalo povećati za 30 inspektora).

Savremeno rudarstvo zahteva i savremenu opremu. Struka, prvenstveno RGF, TF Bor, mašinski i elektrotehnički fakulteti, bi trebala sa MRE i domaćom elektromašinogradnjom da inicira razvoj i proizvodnju opreme za rudarenje, monitoring i transport.

Primer je Finska, ekološki uređena zemlja, koja je među vodećim svetskim proizvođačima rudarske opreme. Svojevremeno je RTB-ova fabrika FOID razvila i proizvela teški kamion-kiper nosivosti 40 tona, Elektroremontni centar između ostalog imao General Electric-ovu licencu za servisiranje motora i generatora na teškim mašinama, a RTB-ova Industrija prerade bakra imala sedam fabrika za finalizaciju proizvoda od bakra.

U prošlosti nisu postojali strogi ekološki standardi za otvaranje rudnika.

Ta vremena su prošla i danas se u razvijenim zemljama ne otvaraju novi rudnici bez striktne primene tih standarda. U Srbiji ekološka svest i praksa nisu na zadovoljavajućem nivou.

Nedostatak ekološke svesti, stručne etike i senzibiliteta manifestuje se čak i kod nekih profesora RGF-a i Mašinskog fakulteta (MF) u slučaju projekta Jadar, koji su se našli u poziciji zastupanja interesa kompromitovane strane kompanije i vlasti koja zastupa interese iste kompanije i drugih zemalja.

Profesor sa MF-a, šef katedre za zaštitu životne sredine (!), tvrdi da voda iz istražnih bušotina u Jadru nije toksična, iako je uništila useve, a Rio Tinto (RT) platio odštetu.

Profesor sa RGF-a, takođe šef katedre za zaštitu životne sredine, tvrdi da rudnik ne ugrožava podzemne i površinske vode, i da deponija i postrojenje za preradu ne predstavljaju ekološki rizik, iako profesor ne pokriva geološku, hemijsku i tehnološku struku.

Profesor nije obavešten da njegova dekanka kaže da postrojenja za preradu rude nisu iz domena rudarske struke, već drugih struka. RT tvrdi da se iznad rudnika može razvijati poljoprivreda.

Da li su profesor i njegova katedra za zaštitu životne sredine radili i realizovali projekte u Srbiji za ozelenjavanje rudnika i stvaranje uslova za poljoprivredu iznad njih? Za rudnik Jadar dekanka kaže „koliko ja znam (!), planirana je podzemna eksploatacija“. Ista argumentacija dekanke, nekih njenih profesora, RT-a i vlasti.

A taj rudnik bi imao ogromno jalovište i postrojenje za preradu rude koji predstavljaju ekološki rizik. Gde se u Evropi planira otvaranje rudnika u naselju, u regiji sa turističkim potencijalom, na plodnom zemljištu,u blizini čistih reka i velikog podzemnog bazena kvalitetne pijaće vode?

Projekat Jadar nema navedeni ekonomski značaj, nosi ekološki rizik, neće rešiti nagomilane probleme u rudarstvu, niti će povećati interes mladih za RGF.

Simptomatično je da je Saopštenje dela rudarske struke došlo u vreme najžešćih konfrontacija u stručnoj i široj javnosti oko projekta Jadar. Zašto Saopštenje nije došlo ranije kada je odavno poznato da je rudarstvo zapostavljeno i zaostalo.

Deo rudarske struke podržava projekat Jadar od koga će ekološku korist imati EU (prvenstveno Nemačka koja ne rudari svoj litijum), ekonomsku korist kompromitovana strana kompanija i političku korist vlast preko dogovora sa političkom elitom EU.

Saopštenje je pozdravila za rudarstvo i energetiku nekompetentna ministarka, jer se uklapa u dnevno političke svrhe.

Država nema strategiju razvoja privrede, znači ni rudarstva. Država svoje prirodne resurse i preostale domaće firme prepušta stranim kompanijama.

Primer je EPS u koga je vlast dovela strane „eksperte“ netehničke struke i za ministra rudarstva i energetike postavila laika, umesto da ga izabere sa fakulteta,instituta ili među nekoliko stotina inženjera i doktora nauka iz EPS-a.

U četiri mandata za ministre rudarstva i energetike postavljaju se nekompetentne, tehnički nepismene ličnosti, što postaje praksa.

Ni u jednom od šest ministarstava vezanih za naučnu i tehničko-tehnološku delatnost nema ministra tehničke struke.

Predsednik je lično za direktora RB Kolubara i EPS-a postavio štetočinu Grčića koji je EPS oštetio za najmanje dve milijarde evra, koliko rudnik Jadar ne može da zaradi za deset-dvadeset godina.

Vidovitoj Ani Brnabić treba dodeliti počasni doktorat iz rudarstva i geologije jer je o rudarstvu sve naučila i otišla ispred nauke sagledavši budućnost litijuma, baterija, automobila i nedostižnu Srbiju u narednih 100 godina.

Nije jasno šta će biti kad za 40 godina nestane litijuma, u preostalih 60 godina do kraja ukazanih 100 godina.

Zaslužila je Ana doktorat jer je u Jadru pronašla 10-12 % svetskih rezervi litijuma, što nije uspelo geolozima sa RGF-a, ni preostalim srpskim i svetskim geolozima u RT-u, koji pronađoše jedva 1,5%.

I dodatno ukaza se Ani da Srbija u narednih 300 godina neće imati lidera kao što je sadašnji predsednik. Vredno Ana radi na litijumu i sebi, jer ko zna, za dve godine su predsednički izbori, a ko će da zameni sadašnjeg predsednika, ako ne njegov najnapredniji učenik i verni litijumski borac protiv 50 hiljada plaćenika i izdajnika na Terazijama i nekoliko hiljada u brojnim mestima širom Srbije.

SNS treba da objavi Zbornik svih njenih izjava o rudarenju, srpskom litijumu, liderstvu i razvoju LFP baterija u narednih 100 godina, za nauk novim generacijama. Nema savremenog rudarstva dok su državni prioriteti nacionalni stadion, novi sajam i Expo umesto nauke, obrazovanja, nove zgrade RGF-a i modernizacije rudnika.

Profesor Dušan Vujović kaže da bi za opravdanost projekta Expo 27 tražio da se uradi najmanje 15 elaborata.

Umesto profesora predsednik je za premijera postavio, niko ne zna za čega kompetentnu Anu. Ako se pokaže da su stadion, sajam i Expo isplativi projekti S.Malom treba priznati doktorat, imenovati ga za profesora, ili dekana Ekonomskog fakulteta, i otškrinuti vrata za ulazak u SANU.

Nema savremenog rudarstva u nesređenoj zemlji, bez nauke, stručne etike, dobrih kadrova, strategije razvoja, planiranja i investicija. Autori Saopštenja trebaju znati da kritičari projekta Jadar nisu generalno protiv savremenog rudarenja nego protiv ovog projekta.

Razlog jednostavan: Jadar je jedinstveni prirodni ambijent. Misleća javnost je protiv projekta jer nema poverenja u vlast i stranu kompaniju.

Koruptivna vlast i kompromitovana kompanija imaju lošu reputaciju i lažu. Pamfletski tekst Saopštenja je podrška toj vlasti i kompromitovanoj kompaniji. Sadašnjost i budućnost srpskog rudarstva opisao je predsednik u odgovoru na pitanje zašto naša kompanija ne vadi jadarit: „Zato što mi ne znamo i nećemo znati još 50-60 godina… još mnogo godina nećemo znati da izvučemo litijum iz jadarita… nemamo tu pamet…“

Autor je diplomirani inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.