Kakvu će odluku EU doneti sutra o štednji gasa?

O tome ća danas raspravljati ministri energetike EU, a diskusija sigurno neće biti laka, jer su se još prošle nedelje nakon što je EK izašla sa predlogom pojedine zemlje članice usprotivile. Da bi bio usvojen – za predlog treba da glasa najmanje 55 odsto zemalja EU ili vlada koje predstvaljaju 65 odsto stanovništva EU.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je obrazlažući predlog rekla da je 12 država članica delimično ili potpuno pogođeno smanjenjem isporuka ruskog gasa i da je potpuna obustava isporuke „najverovatniji scenario“.

Scenario o kom Brisel govori bi u slučaju teške zime i ozbiljnih poremećaja u isporuci gasa, kako navodi Fajnenšal tajms, doveo do toga da bruto domaći proizvod EU padne i do 1,5 odsto.

Predlog je zato da za sve zemlje članice target bude smanjenje potražnje za 15 odsto u odnosu na prosek u poslednjih pet godina i to od avgusta ove do marta 2023, a članice imaju rok do septembra da pokažu kako će to da urade.

Protiv ovog plana odmah su bile Španija i Portugal. Španska ministarka energetike Tereza Ribera rekla je da njena zemlja neće podržati predlog jer ne zavisi od ruskog gasa.

Ribera je u u otvorenom pismu Evropskoj komisiji napisala da o tom predlogu sa državama članicama nije razgovarano pre nego što je objavljen.

„Za razliku od drugih zemalja, mi Španci nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetske tačke gledišta”, rekla je ona, prenosi Fajnenšal tajms.

Protiv predloga su bili i u Portugalu, ali i Grčkoj gde je ministar energije Kostas Skrekas rekao da se oni pridružuju zemljama članicama koje se protive predlogu Brisela i naveo Italiju, Španiju, Portugal, Francusku, Maltu i Kipar.

On je rekao da se 70 odsto gasa koji Grčka uvozi koristi za proizvodnju struje i da bi takvo smanjenje dovelo do poremećaja u snabdevanju domaćinstava i firmi.

Grčki ministar je rekao da su oni već preduzeli određen broj mera da ograniče svoju potrošnju gasa, ali i zatražili od javne grupe PPC da udvostruči proizvodnju lignita, te da ostavljaju opciju da ukoliko bude potrebno pet centrala na gas pređe na dizel.

„Ipak je čudan način na koji Komisija daje takvu objavu bez prethodnih ozbiljnih pregovora“, rekao je on.
Poljska se, kako navodi FT, zalagala za niži cilj, koji bi mogao da bude povećan ako situacija postane ozbiljnija, dok je Nemačka rekla da bi trebalo da bude viši. Francuzi su se protivili paušalnoj stopi, a Italijani su tražili gornju granicu cene kako bi smanjili rastuće troškove energije.

Neke zemlje, poput Danske, Austrije, Italije, Švedske i Nemačke, kako je prenela Al Džazira aktivirale su planove za vanredne situacije što bi moglo da dovede do racionalizacije gasa i što ukazuje da bi mogle podržati plan.

“Mnogi evropski lideri jure za alternativnim snabdevanjem gasom, okrećući se poslednjih nedelja zemljama poput Sjedinjenih Država, Katara, Alžira, Azerbejdžana i Ujedinjenih Arapskih Emirata”, navodi Al Džazira.

Rusija je već ograničila izvoz prirodnog gasa, a samo dan pre nego što je EK predstavila svoj predlog za smanjenje, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi isporuke mogle biti dodatno smanjene.

“Moskva je već značajno smanjila isporuke, prekidajući isporuke za nekoliko država članica – uključujući Poljsku, Bugarsku, Holandiju, Dansku i Finsku – zbog njihovog odbijanja da ispoštuju zahteve Kremlja da se gas plaća u rubljama”, piše Al Džazira.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je optužbe Fon der Lajen o ucenama gasa i rekao da su sve „tehnološke poteškoće“ u vezi sa snabdevanjem ruskim gasom evropskim kupcima uzrokovane sankcijama koje su uvele EU i njene zemlje članice.

Ekonomista Goran Radosavljević kaže za Danas da je jasno da u EU ne postoji većina da predlog usvoji, ali da postoji veliki rizik da se na zimu ostane bez gasa i da ne postoje bezbolne mere da se taj rizik umanji.

“Evropa će morati da odluči, a tu mislim na nekoliko zemalja, pre svih na Nemačku, ali i Češku, Slovačku, Mađarsku, na one koje nemaju alternativu. Nemačka nema alternativu jer je decenijama unazad nije tražila, izuzetno je zavisna od gasa. U riziku će biti i Poljska, iako ne želi da prizna. I za njih će biti kritično kako to rešiti, pogotovo što ukrajinskim tokom gotovo da više ne teče gas”, ističe Radosavljević.

Zemlje u okviru svojih granica, kako kaže, mogu da uvedu određena ograničenja i mere, ali ono što Evropi fali a što je možda i najveći test za EU jeste solidarnost.

“Lako je Francuskoj ili Norveškoj da kažu: ajde da štedimo, jer ne zavise od ruskog gasa, Baltičke zemlje su u velikoj meri zavisne, a rekle su da će da prestanu da kupuju ruski gas”, kaže naš sagovornik koji veruju da danas predlog neće proći, ali da će EU morati da nađe neki kompromis.

Radosavljević kaže da ovde postojii i druga strana priče, i da Rusija da može da proda gas koji ima nekom drugom, ona bi to uradila, ne bi ga prodavala Evropi.

“Oni 150 milijardi kubnih metara gasa prodaju Evropi, nemaju ni oni mnogo izbora. Evropa trenutno puni skladišta mnogo više nego što to inače radi leti, preporuka je da ona budu minimalno puna 80 odsto, a neke čak pune i do 95 odsto, ali sve to nije dovoljno ni za trećinu potrošnje”, napominje Radosavljević.

On naglašava da će ova sezona svakako biti kritična i da ne treba zaboraviti da je najveći potrošač gasa industrija, što otvara pitanje kako će to sve uticati na privredni rast i da li Evropa klizi u recesiju.

Naredna sezona će, tvrdi, biti mnogo lakša, ali Radosavljević veruje da do potpune normalizacije odnosa EU sa Rusijom neće doći.

“Mislim da je ovo put bez povratka i da se Evropa nikada neće vratiti na taj nivo zavisnosti od Rusije. Mislim da je to trajni raskid”, kaže Goran Radosavljević.

Bez uticaja na Srbiju

Goran Radosavljević kaže da sve to suštinski Srbiju ne može da poremeti, jer u ovom trenutku nismo toliko rizični kada se radi o gasu.

“Na nivou Evrope mi smo jaki mali, statistička greška kada se radi o potrošnji gasa. Turski tok funkcioniše i nema indicija da neće, jer imamo jednu tranzicionu zemlje, a to je Bugarska, potpisali smo ugovor sa Rusijom i imaćemo snabdevanje naredne tri godine”, kaže Radosavljević, napominjući da će za nas mnogo veći problem biti električna energija.