Kamaraš će se na kraju naplatiti od države

Pitanje je za sada bez odgovora, ali prema dosadašnjem iskustvu iz sličnih arbitražnih postupaka, konačan ceh platiće najverovatnije građani.

To je mogući epilog i vesti da je Kamaraš od suda u Vašingtonu zatražio pomoć oko izvršenja presude međunarodne arbitraže iz Londona, kojom je utvrđeno da on ima pravo na bonus od deset miliona evra plus troškove ukoliko se Železara, u kojoj je bio angažovan kao menadžer, proda u roku manjem od pet godina. To je bilo regulisano ugovorom koji su Vlada Srbije i Železara sklopile sa HPK inženjeringom. Problem oko naplate je nastao jer je od železare s kojom je on sklopio ugovor ostala samo ljuštura firme, koja se sada bavi prometom sekundarnih sirovina, ima 18 radnika i gubitak iz prošle godine od 1,5 milijardi dinara. Imovina i oprema zajedno sa zaposlenima prešla je na novu firmu, kinesku HBIS GROUP Serbia Iron&Steel. Ugovor sa Kamarašom raskinula je železara nekoliko dana pre nego što su Kinezi preuzeli čeličanu. Razlog je bio što je umesto pozitivnog poslovanja koje je Kamaraš sa timom HPK inženjeringa trebalo da postigne za četiri meseca od momenta potpisivanja ugovora, železara još više potonula u gubitak. Istina je i da Kamaraš ničim nije doprineo da se sa Kinezima zaključi posao oko preuzimanja čeličane, ali izgleda da se u ugovoru taj uslov nije pominjao.

– Nažalost, nismo imali uvid ni u taj niti u mnoge druge ugovore koje država sklapa sa raznim investitorima, ne znamo šta je njima tačno predviđeno, niti šta može da se očekuje ukoliko dođe do raskida. Činjenica je da za tako sporne situacije ne odgovara niko od onih koji su učestvovali u dogovorima i zato obično i padaju na arbitražama. Dosta je takvih poslova, naročito iz privatizacija gde je jedna trećina neuspešnih i raskinutih – kaže za Danas konsultant za investicije Milan Kovačević.

On dodaje da se niko ne trudi da edukuje ljude koji u ime države sklapaju te ugovore, a problem je i što se vešti pregovarači ne traže među već školovanima kadrovima već se posao prepušta političkim poslušnicima. Najzad, ukazuje Kovačević, kada se takvi ugovori ne objavljuju javno, uskraćena je i mogućnost stručnjacima da ukažu na eventualne opasnosti. Zato mi uglavnom ne znamo kakav je dogovor bio, da li je bilo garancija, da li je definisano koje se pravo primenjuje, koja bi arbitraža mogla da se prizna.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, LJubodrag Savić, veruje da će trošak na kraju, sa kamatama biti veći, ali da će uprkos tome država pokušati pravnim sredstvima da odloži naplatu.

– Teško da ćemo izbeći odštetu, jer stranci vrlo dobro znaju da naprave takve ugovore i unapred ih prilagođavaju formi za arbitražu. Kada se sklapaju takvi poslovi, njima sa druge strane sede ljudi koji nisu dovoljno osposobljeni za takvu vrstu ugovora i to je glavni razlog što smo sve međunarodne arbitraže do sada izgubili. Tačno je i da Kamaraš nije doprineo dobrom poslovanju železare, da je i on napravio minus, ali arbitraža gleda samo ono što je ugovorom precizirano – navodi Savić.

Ekonomista Danilo Šuković, saradnik Instituta za društvena istraživanja, smatra da to što je tužena ljuštura nekadašnje železare, neće biti značajnija prepreka za naplatu, jer će obaveza preći na državu.

– Takve jeftine pravne trikove ozbiljni međunarodni sudovi i institucije neće priznati. Oni gledaju realne odnose, da li je neko prevaren ili ne. Ali, mi u ovakve situacije dospevamo jer se država isuviše upliće u poslovanje privrede. U tako avanturističkoj ekonomskoj politici, jedan čovek određuje ko će biti u menadžmentu umesto da taj posao prepusti ljudima koji se dokazuju na tržištu. A kada birokratija bira čelnike u firmama, ne čini to da bi oni dobro poslovali, nego da bi ostvarili neki politički cilj. Pri tom, kada je i kadrovska baza tako profilisanih „kadrova“ oskudna, onda narod plaća konačan račun – kaže Šuković i dodaje da je sporan i sam ugovor ako se njime traži određeni rezultat, jer on ne zavisi od volje i sposobnosti pojedinca, već od ponude i potražnje na tržištu, od uslova koji tu vladaju.

Ko kontroliše advokate

– Srbija se veoma komotno ponaša prema izvršnim presudama iz arbitraža, čak smo i vrlo ubedljive odluke dugo izbegavali da platimo, setite se samo arbitraže sa Putnikom. Zbog toga smo dospeli i na crnu listu evropskih osiguravača. Sada bi trebalo da neko proceni, koliko je realno da se Kamaraš naplati i da se postupi tako da se izbegnu dodatni troškovi. Nažalost, ova država ne kontroliše ni advokate koje angažuje u ovim sporovima, pa nije retka situacija da oni namerno razvlače procese koji očigledno moraju da se obave, ne bi li svoje troškove uvećali – naglašava Kovačević.