foto EPA-EFE/MARIO CRUZU trećem tromesečju ove godine gotovinski krediti stanovništvu povećani su za 8,5 milijardi dinara, dok su stambeni krediti smanjeni za 2,7 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije Trendovi u kreditnoj aktivnosti.
Međugodišnji rast kredita stanovništvu u septembru spustio se na svega 1,6 odsto, a tokom trećeg kvartala ovi krediti povećani su za 0,4 odsto u odnosu na prethono tromesečje.
Na kraju septembra, učešće keš kredita građanima dostiglo je 44,3 odsto, dok su stambeni krediti pali na 39,7 odsto ukupnih kredita stanovništvu.
Iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u trećem tromesečju bio je manji nego u istom periodu prošle godine, za 700 miliona dinara.
Od novoodobrenih kredita od juna do oktobra dve trećine su bili keš krediti, a svega 15,5 odsto stambeni. Poređenja radi u trećem tromesečju prošle godine stambeni krediti su činili 23,3 odsto novoodobrenih kredita stanovništvu.
Rast gotovinskih kredita koji su mahom u dinarima doveo je do povećanja dinarizacije kredita na 53,6 odsto u septembru.
Među devizno indeksiranim kreditima dominiraju oni vezani za euribor sa 80 odsto, a najviše su vezani za šestomesečni euribor.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u trećem tromesečju u proseku je iznosila 13,4 odsto.
Prosečna kamatna stopa na keš kredite iznosila je 14,2 odsto, što je rast za 0,1 procentni poen.
Kamatna stopa na dinarske stambene kredite, uglavnom za adaptaciju stambenog prostora, pala je za 0,3 procentna poena na 12,1 odsto.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite vezane za evro u trećem tromesečju iznosila je 7,3 odsto, što je za 0,1 poen veće nego tri meseca ranije.
Prosečna kamatna stopa na stambene kredite iznosila je 6,6 odsto. Cena prosečnih keš kredita u evrima iznosila je 3,6 odsto.
U trećem tromesečju banke su pooštrile uslove za kreditiranje stanovništvu usled rasta cena nekretnina i rasta kamatnih stopa.
Za devizno indeksirane kredite blago su smanjene marže zbog odluke NBS o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite.
Za isti period smanjena je tražnja građana za kreditima više nego što su banke očekivale u prethodnoj anketi. Tražnja je bila manja za sve vrste kredita sem dinarskih potrošačkih kredita.
„Prema oceni banaka, na manju tražnju delovali su situacija na tržištu nepokretnosti, koje karakterišu visoke cene stanova, manja kupovina trajnih potrošnih dobara, kao i korišćenje ranije ušteđenih sredstava“, navodi se u izveštaju NBS.
Kreditiranje privrede nastavilo je da se smanjuje. U trećem tromesečju obim odobrenih kredita preduzećima bio je manji za 1,8 odsto nego godinu dana ranije.
Tokom perioda od kraja juna do kraja septembra je ipak zabeležen rast kreditiranja za 1,2 odsto ili 19,2 milijarde dinara.
Skoro ceo rast kreditiranja odnosio se na investicione kredite koji su povećani za 19,1 milijardu dinara, dok su krediti za likvidnost povećani za svega 2,8 milijardi dinara u ovom periodu.
„Na manji rast kredita za likvidnost i obrtna sredstva odražava se povećana profitabilnost privrede, kao i dospeće kredita iz garantnih šema, pri čemu uticaj dospeća, koji je bio najizraženiji tokom prvog polugodišta, postepeno slabi sa opadanjem iznosa kredita koji dospevaju“, objašnjava se u izveštaju.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi u ovom periodu povećana je u manjoj meri, na 8,6 odsto sa 8,5 odsto u drugom tromesečju.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima ili vezane za evro povećana je u proseku za 0,3 procentna poena, na 6,9 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
