Kamate na stambene kredite od tri do 13 odsto

Činjenica je da Srbija nije imala pomenutu nisku inflaciju 10 godina, niti stabilan kurs. Ali, i pored toga, dinarski krediti za kupovinu nekretnina u proteklih nekoliko meseci su po prvi put postali barem nešto konkurentniji zajmovima u evrima i iz domena apsolutnog izuzetka prešli u realnu opciju koja se može uzeti u obzir. Čak i ako će u većini slučajeva konačna odluka ipak pasti na neki od kredita u evro-znaku.

Većina banaka, makar među vodećim konkurentima, danas građanima nudi i kupovinu nekretnina u dinarima, ali uz nekoliko ozbiljnih ograničenja. Prvo je rok otplate, koji je skoro kod svih banaka limitiran na 10 do maksimum 15 godina. Jedan od vrlo retkih izuzetaka od ovog pravila je Rajfajzen banka koja i za stambene kredite u dinarima nudi otplatu na 30 godina. Razlog zašto se banke većinski i dalje uzdržavaju od duže otplate je jednostavan, niti imaju tako dugoročne izvore novca u domaćoj valuti, niti imaju dovoljno poverenja u dinar.

Drugo ograničenje su same kamate. Iako su u poslednje dve godine kamate na sve dinarske zajmove značajno pale, zaduživanje u dinarima je i dalje u startu značajno skuplje nego u evrima. Razlog je veći rizik od slabljenja domaće valute u odnosu na evro, pri čemu većina banaka ima izvore baš u evrima. Ali, upravo taj razlog i jeste jedan od glavnih motiva za uzimanje ovakvog kredita. Jer, stambeni kredit se uzima na period koji se meri decenijama. Ako računate da će u tom vremenskom rasponu dinar izgubiti više u odnosu na evro nego što će belibor skočiti, onda je vrlo moguće da će vam se dinarski kredit na kraju više isplatiti nego devizni. Belibor je, inače, međubankarska kamata na dinare (kao euribor, samo za domaću valutu) koja ulazi u obračun kamatne stope na uzeti stambeni kredit.

U praksi je situacija takva, da je kamata na dinare okvirno duplo viša nego na evre. Ako se za primer uzme kredit od 50.000 evra (6.150.000 dinara), sa rokom otplate od 20 godina, razlika u kamati je čak 52 evra mesečno. Isti kredit uzet u evrima bi nosio kamatu od 275 evra, dok bi njegov pandan u dinarima, dužnika opteretio sa 327 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Ali, ako u narednim godinama dinar oslabi, moguće je da bi kredit koji je u početku bio skuplji, na kraju došao jeftiniji.

Pregled aktuelnih ponuda stambenih kredita pokazuje prilično šarenu sliku. Banke se uglavnom trude da svoju kamatu prikažu što nižom, reklamirajući takozvanu nominalnu kamatnu stopu (NKS), dok „pravu“ kamatu koja uključuje i sve druge troškove povezane sa uzimanjem kredita, takozvanu efektivnu kamatnu stopu (EKS), stavljaju u drugi plan. Ta druga kamata je zapravo jedina na koju bi građani trebalo da obrate pažnju kada uzimaju bilo koji kredit, a naročito stambeni. U većini banaka danas se efektivne kamate kreću nešto iznad četiri procenta, ali ima i onih banaka kod kojih je moguće dobiti zajam i sa kamatom od samo tri odsto, ali i onih koje traže i po 6,5 procenata. Zbog toga je bitno detaljno se raspitati o svim troškovima pre uzimanja kredita.

Slična stvar je i kod dinarskih zajmova gde kamata može da varira još više: od 5,7 pa do više od 13 procenata.

Na kraju, građani koji tek traže nekretninu koju će kupiti, ponekad mogu da prođu znatno bolje ako odaberu stan u novogradnji koju finansira banka kod koje planiraju da uzmu kredit. Naime, kada banka finansira izgradnju neke zgrade ili naselja, onda ona često nudi bolje uslove kreditiranja kupovine tih stanova u odnosu na one koji važe za klijente koji kupuju neki drugi stan. Trenutno se u ponudi raznih banaka tako mogu naći krediti za kupovinu stanova u naselju Stepa Stepanović u Beogradu, ali i za izgradnju montažnih ili tipskih kuća, kupovinu stanova u pojedinim drugim naseljima u Beogradu kao i u drugim većim gradovima u Srbiji, poput Kragujevca.