Kamate nikad niže, ponuda raznovrsna

Stalno smanjivanje referentne kamatne stope dovelo je do velikog pada kamata na kredite u Srbiji, a i konkurencija među bankama za sve manji broj dobrih klijenata postala je oštrija. Zbog toga danas imamo najbolje uslove za uzimanje bankarskih zajmova nego praktično ikada ranije. I mada je činjenica da većina ljudi koji imaju mogućnost da uzmu kredit, već otplaćuju bar jedan, ako ne i više njih, zbog čega je u poslednjih par godina najveća potražnja za kreditima za refinansiranje, jedna kategorija zajmova ostaje zanemarena, iako se radi o retkom slučaju zajma koji će dužniku uštedeti novac – kredit za energetsku efikasnost.

Tokom prethodnih godina ovi krediti su bili popularniji u bankama, uglavnom zato što su im na raspolaganju bile povoljne kreditne linije iz inostranstva ili razne šeme koje je subvencionisala država. Ali, baš zbog toga, banke su uglavnom imale mali kapacitet za kreditiranje, što znači da je malo ljudi moglo da dođe do tih zajmova, pre nego što se potroše sve subvencije i jeftin kapital iz specijalizovanih inostranih fondova.

Sada tih jeftinih izvora uglavnom nema, ali pojedine banke nastavljaju da odobravaju kredite za poboljšanje energetske efikasnosti u kućama i stanovima, i to, u pojedinim slučajevima, po vrlo povoljnim uslovima.

Ovi zajmovi se po pravilu mogu koristiti za ugradnju toplotne izolacije, kupovinu energetski efikasne bele tehnike, ugradnju efikasnog centralnog grejanja, toplotnih pumpi i solarnih sistema za zagrevanje vode, kvalitetne PVC i aluminijumske stolarije i druge slične namene. Pojedine banke zahtevaju da klijent opremu kupi od proizvođača sa kojima banka ima sklopljen ugovor, dok pojedine dozvoljavaju dužnicima da sami izaberu bilo kog prodavca.

Jednu od trenutno najpovoljnijih ponuda na tržištu daje Kredi agrikol banka, kod koje kredit za energetsku efikasnost dolazi „beskamatno“, kako se navodi u brošurama, mada u stvarnosti efektivna kamatna stopa iznosi 3,3 odsto, što je i dalje više nego povoljno. Jedini problem je što je ovaj kredit indeksiran u evrima, što znači da će dužnici biti izloženi riziku eventualnog pada dinara (u kom slučaju će im porasti rata), a moraće i da obezbede 30 odsto učešća, jer tako nalažu pravila Narodne banke za kredite u evrima. Dakle, ako se nabavljaju prozori koji koštaju 3.000 evra, klijent će morati da unapred obezbedi oko 1.000 evra.

U Kredi agrikol banci navode da se ovi zajmovi odobravaju u iznosu od 500 do 10.000 evra, sa nultom nominalnom stopom i nultim troškom obrade kredita. Tako, ako neko kupuje izolaciju po ceni od 2.000 evra, njegovo učešće će biti 600 evra, a kredit 1.400. Uz rok otplate od dve godine (najduži rok je pet godina) mesečno će za ratu plaćati 58,33 evra, što odgovara efektivnoj kamati od 3,3 odsto.

I nekoliko drugih banaka nude povoljne kredite za bolje iskorišćenje energije. Tako je recimo prednost Inteze to što nudi ove zajmove u dinarima, čime je omogućeno da i oni koji nemaju novac za učešće dobiju kredit. Zajam može biti 20.000 do 1,2 miliona dinara, sa rokom otplate do tri godine i nominalnom kamatom od 7,5 odsto za klijente banke, odnosno od 8,95 odsto za ostale klijente. Inteza naplaćuje i jednokratnu naknadu za administrativne troškove od jedan odsto za svoje klijente i dva odsto za ostale.

Tako, ako klijent uzme kredit od 300.000 dinara na tri godine, rata će mu biti 9.348 dinara, tako da efektivna kamatna stopa izlazi na 8,69 odsto. Iako je to znatno više nego 3,3 koliko je moguće dobiti u Kredi agrikolu, u ovom slučaju klijentu rata neće skočiti čak i ako dinar padne. S druge strane, ako dinar ostane stabilan, jasno je da je prva opcija isplativija.

Kredite za energetsku efikasnost nudi i Prokredit banka i to i dinarske i one indeksirane u evrima. Kod evro-kredita moguće je birati fiksnu nominalnu kamatu od sedam odsto ili promenljivu od 4,4 do pet odsto plus euribor, dok za dinarske kredite fiksna stopa iznosi 13 odsto, a promenljiva tri odsto plus tromesečni belibor. Belibor je slična vrsta kamate kao euribor, samo na dinare i trenutno iznosi 3,6 odsto.

Kako navode u Prokredit banci, efektivna kamata na dinare kreće od 9,17 odsto, a na evre od 4,91 odsto.

Izolacija štedi i do 30 odsto energije

Prema tvrdnjama iz Prokredit banke, pravilna izolacija zidova smanjuje troškove grejanja i do 20 odsto, a ušteda dostiže 30 odsto, ako se izoluje i krov. Zamenom starih prozora sa jednostrukim staklom, novim sa duplim staklima štedi se do 10 odsto energije, a kupovinom novih bojlera umesto starih može se smanjiti trošak za struju i do 17 odsto. Kako se dodaje, samo postavljanje štedljivih sijalica smanjiće četiri do pet puta potrošnju struje za osvetljenje, dok bi ugradnja solarnih ploča za zagrevanje vode, oborilo godišnji trošak energije za čak do 59 odsto.