Kamate padaju, naknade rastu

Zato građani sve češće posežu za gotovinskim pozajmicama kod banaka o čemu svedoči i da upravo keš krediti beleže najveći rast od početka godine, ne računajući kredite za refinansiranje drugih, ranijih zajmova. Prema podacima Udruženja banaka Srbije iznos gotovinskih kredita u otplati u junu je iznosio 290 milijardi dinara (2,4 milijarde evra) i od početka godine je povećan za skoro osam odsto.

Ovi krediti su svakako jeftiniji od kreditnih kartica, a pogotovo dozvoljenog minusa, ali zbog jednog trenda u bankarstvu su ipak skuplji nego što to pokazuje kamatna stopa. Naime, banke već više od dve godine beleže pad prihoda od kamata, njihovog najvažnijeg prihoda, usled opšteg pada stopa na tržištu, i to ne samo našem, već i evropskom, s obzirom da se referentna međubankarska kamatna stopa za evro, euribor, već duže vremena nalazi ispod nule. Na primer, kamatna stopa na dinarske kredite u januaru 2015. godine je iznosila 18,4 odsto, a u maju ove godine 11,11 odsto.

U takvoj situaciji bankari su odlučili da prihode potraže na drugoj strani, a to su naknade. Među mnogobrojnim stavkama koje banke povećavaju nalaze se i naknade za obradu kredita, koje se kreću između dva i 3,5 odsto od iznosa pozajmice. U nekim slučajevima gde banke drže niske kamatne stope kako bi privukle klijente, naknada se čak približila nominalnoj kamatnoj stopi. Takođe, neke banke osim provizije za obradu kredita, naplaćuju i nešto što se zove „godišnja provizija za administriranje kredita“. Uz to, banke po pravilu naplaćuju višu proviziju za obradu kredita od onih koji ne primaju platu preko banke.

Ni tu nije kraj načinima kako banke uzimaju pare preko naknada. U nekim bankama iznos naknade se uračunava u kredit, pa prilikom otplate kredita vi plaćate i kamatu na naknadu za obradu kredita.

Zbog toga, pretražujući i birajući najbolju ponudu, nikako nije dovoljno izabrati samo onu koja ima najmanju kamatnu stopu. Ovo pokazuju i drastične razlike između nominalne i efektivne kamatne stope koja uzima u obzir i prateće troškove. Pored provizija banke tu je i 246 dinara za izveštaj kreditnog biroa, kao i 50 dinara po menici, a banke uglavnom traže dve menice. Neke banke zahtevaju i osiguranje za slučaj nezaposlenosti i to je dodatni trošak koji se svaljuje na klijenta.

Prilikom izbora keš kredita u većini banaka može se izabrati između kredita u dinarima ili vezanog za evre. Građani su se potpuno opredelili za dinarske zajmove i to pokazuje odnos odobrenih kredita u dinarima od 22,3 milijarde dinara i indeksiranih za evro od svega 247 miliona dinara. Dinarski krediti su čak 90 puta obimniji iako su skuplji od deviznih, sudeći prema statističkim podacima Narodne banke Srbije. Tako je u maju prosečna kamatna stopa na dinarske keš kredite iznosila preko 11 odsto, dok je za kredite u evrima svega 3,6 odsto.

Razlog za ovo može biti i činjenica da banke u svojim prezentacijama kreditne ponude žestoku prednost daju dinarskim kreditima tako da na mnogim sajtovima banaka nećete ni naći ponudu za devizno indeksirane zajmove. Takođe, kamatne stope kod onih banaka koje prikazuju u ponudi i kredite vezane za evro, daleko su više nego što to pokazuje statistika Narodne banke. Osim toga i regulativa promoviše dinarske kredite, pa za njih nije potreban depozit ili učešće, dok je za one vezane za evro potreban depozit od 30 odsto iznosa kredita na koji banka plaća daleko manju kamatu nego što naplaćuje za kredit.

Banke ne odgovaraju na apel NBS

Naknade za obradu kredita ne samo što su visoke, već i prilično problematične sa zakonskog stanovišta. Početkom godine Viši sud u Somboru je doneo pravosnažnu presudu da je banka nezakonito obračunala naknadu za obradu kredita i naloženo je da vrate novac uvećan za kamatu. Od tada se tužbe po ovom osnovu gomilaju u sudovima. Nedavno je i NBS poslala molbu bankama da naknade za obradu kredita predstavljaju stvarne troškove, a ne zamenu za niske kamate. Za sada se banke ne oglašavaju po pitanju ovog dopisa osim što nezvanično kažu da od nečega moraju da žive.

Fiksna i varijabilna kamata

Pored izbora između valute, banke takođe daju mogućnost izbora i između kredita sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, kao i kombinacije ova dva. Fiksna kamatna stopa neutrališe promene na tržištu u smislu povećanja euribora ili belibora (međubankarske kamatne stope na dinar), ali po pravilu nosi i višu kamatnu stopu, pa samim tim i ratu. Varijabilna kamatna stopa se sastoji iz fiksne marže banke i belibora (šestomesečni belibor trenutno iznosi 3,77 odsto) koji može da raste, ali i pada.