Banke u Srbiji i ostatku jugoistočne Evrope posluju duplo profitabilnije od svojih konkurenata u zapadnoj Evropi. Sa prosečnim prihodom na kapital od čak 10,9 odsto, ne iznenađuje što najveći broj njih ne napušta region, uprkos recesiji, povećanoj nezaposlenosti, slaboj kupovnoj moći stanovništva, pa čak i brzorastućem broju teško naplativih kredita.
Pogled na ponudu banaka pokazuje da krediti nigde u okruženju nisu jeftini, iako je davno prošlo vreme kada su građani uzimali zajmove ne pitajući za visinu kamate, već samo za to koliki je maksimalni kredit koji sa svojom platom mogu da dobiju. Razlike među državama regiona ipak su znatne, pa su tako u Bosni i Hercegovini, u kojoj je inflacija u 2012. bila samo 1,8 odsto kamate, neuporedivo niže nego u Srbiji, koja je zabeležila rast cena od čak 12,2 procenta.
Prema podacima Udruženja banka Srbije, kreditna aktivnost u našoj zemlji već nekoliko meseci stagnira, ali ako se pogledaju podaci za celu 2012. godinu, vidi se da realan rast ipak postoji. Stanje duga svih kategorija zajmotražilaca je za godinu dana u dinarima poraslo za 18,8 odsto, što znači da su i kada se uračuna inflacija, banke ostvarile rast. Situacija je najteža kod stanovništva, koje je skoro sasvim prestalo da uzima kredite. Od početka do kraja 2012. rast kreditnog duga građana bio je nominalno samo 9,8 odsto, što znači da je realno zabeležen pad.
Kod pravnih lica situacija je znatno bolja, uz nominalni rast duga od 21,1 odsto, ali ovaj rast tražnje propraćen je i oštrim skokom nenaplativosti kredita u privredi, gde je danas svaki peti zajam problematičan. Najveću spremnost za zaduživanje tokom prošle godine pokazali su preduzetnici, kod kojih je rast duga nominalno bio čak 43,6 odsto, kao da krize uopšte nema.
Kamate u Srbiji su među najvišima u regionu, što je verovatno jedan od razloga za vrlo slabo interesovanje ljudi za novo zaduživanje, iako tome verovatno znatno više doprinosi nesigurnost radnog mesta zbog sve veće nezaposlenosti i realni pad zarada, koji većini ne ostavlja prostora za bilo kakav kredit. Najveća razlika u kamatama između Srbije i regiona vidi se kod keš kredita. Dok se kod nas kamate kreću od 23 do čak 33 odsto na ove pozajmice, Slovenci plaćaju od sedam do deset odsto, Hrvati od devet do deset, a Crnogorci od 13 do 15 odsto.
Kod stambenih kredita situacija je ipak bolja, jer su samo u Sloveniji kamate primetno niže nego kod nas. Dok tamo najviše kamate dostižu oko 4,3 odsto, ovde počinju tek od oko 4,8 i idu sve do sedam procenata, ako se izuzmu subvencionisani krediti. U ostalim državama kamate su slične našim, pri čemu su u Crnoj Gori najviše.
Slabo interesovanje građana za nove kredite i visoka osetljivost na njihovu cenu kao posledicu su imali i pad kamata na oročene depozite. Ranijeg utrkivanja u tome ko će u Nedelji štednje ponuditi veću kamatu građanima, već dve godine nema, pa se danas kamate na depozite u evrima oročene na 12 meseci kreću od oko 1,7 do 4,25 odsto. Slično je i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok su u BiH kamate drastično niže – od samo 0,9 do 2,8 odsto, mada je tamo i inflacija ubedljivo najniža.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
