Foto: Pixabay/stevepb„Ulaganja po meri građana“, „Da se radi i gradi po tvom“, „Naš novac naše mesto“ – ovo su prethodne godine bile samo neke od parola kojima su predstavnici gradova i opština u Srbiji pozivali sugrađane da učestvuju u odlučivanju gde će se trošiti novac iz investicionog dela budžeta.
Intenzivna kampanja pozivanja građana da učestvuju u procesu odlučivanja poklopila se sa izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kada je, po prvi put, to postala i zakonska obaveza svih gradova i opština u našoj zemlji.
Skoro godinu dana posle donošenja ovog zakona portal Kamatica je istraživala koliko se on poštuje u praksi, kao i koliko građani stvarno odlučuju gde će se potrošiti novac iz opštinskog budžeta.
Sitaucija među lokalnim samoupravama u Srbiji je „šarolika“, i nije moguće utvrditi da li baš svaka poštuje ovaj zakon niti koliko uvažava „glas“ svojih sugrađana. Pirot je jedan od onih gradova koji se „dogovorio“ sa građanima o zajedničkom infrastrukturnom projektu.
Naime, u ovom gradu su kroz popis imovine ujedno deljeni i anketni listići da se građani izjasne o pet ponuđenih predloga. Imali su više od 300 popunjenih listića, i kao najpotrebnije izabrano je rekonstrukcija dečijeg vrtića. Pirot je za to izdvojio 4 miliona dinara koje su prikupili od poreza na imovinu, a ostatak su dobili iz državnog budžeta.
Mala opština Bojnik se prilagodila svom pretežno ruralnom stanovništvu, pa su građane za mišljenje pitali tako što su postavili opštinski štand na ulicu kada je bio pijačni dan.
Rezultat je bio da je veliki broj građana koji su dali različite predloge šta misle da im je potrebno u opštini, nakon toga dolazili da se interesuju u kojoj fazi je realizacija. Sombor je napravio sajt i građani su rekli da bi želeli da im se izgradi i osvetli šetalište, ali i rekonstruiše biblioteka.
„Naše iskustvo pokazuje da su lokalne samouprave svesne da je neophodno uključivanje građana, ali im fale jasnija uputstva koje sve metode mogu i treba da koriste. Posle skoro godinu dana od kada im je uključivanje građana i zakonska obaveza mi smo sa 44 opštine po celoj Srbiji, sa kojima radimo, uspeli da oni po prvi put naprave dvogodišnji akcioni plan, u kome je sam proces odlučivanja jasno strukturisan i sprovodi se u timovima“, objasnio je Branislav Milić, sa švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
