Kamatne marže banaka u porastu

Standadi kreditiranja stanovništva su pooštreni u drugom, kao i u prvom tromesečju, a banke očekuju da će se taj trend i nastaviti, ali u manjem obimu.

Kako se navodi u izveštaju NBS, pooštravanje se najviše odnosilo na gotovinske kreditem uklljučujući kredite za refinansiranje drugih obaveza, ali i na stambene kredite indeksirane u evrima.

Banke su anketi navele da su uslovi za odobravanje kredita pooštreni najpre zbog skupljih izvora kreditiranja, ali i neizvesnosti u pogledu ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika.

Pored toga, pojedine banke navode i da situacija na tržištu nekretnina, odnosno rast cena nepokretnosti i rast kamatnih stopa na kredite, manja konkurencija u sektoru i problematična potraživanja deluju na pooštravanje standarda.

Kada se kaže pooštravanje standarda pre svega se misli na povećanje kamatnih stopa. I kod dinarskih i kod deviznih kredita uslov koji je ubedljivo najviše uticao na to pooštravanje je rast kamatnih marži.

Kamatne marže su razlika izmađu pasivnih kamatnih stopa, koje banke plaćaju na depozite položene kod njih i aktivnih kamatnih stopa, odnosno stopa koje banke naplaćuju za kredite.

Istovremeno sa rastom kamatnih stopa na dinarske keš kredite, raste i tražnja građana za njima. Banke ocenjuju da je potreba da se refinansiraju ranije obaveze prema bankama, drugi kredit ili dug po kreditnoj kartici na primer, razlog za rast tražnje.

S druge strane, siruacija na tržištu rada, pre svega zaposlenost i zarade, deluju na smanjenje tražnje.

S druge strane, tražnja za stambenim kreditima pada.

„Situacija na tržištu nepokretnosti i zaposlenost i zarade delovali su u smeru niže tražnje za kreditima, dok je potreba za refinansiranjem postojećih obaveza delovala u suprotnom smeru.
Banke smatraju da će situacija na tržištu rada (zarade i zaposlenost) i nepokretnosti nastaviti da deluju u smeru smanjenja tražnje stanovništva za kreditima koje je očekivano u trećem tromesečju“, zaključuje se u izveštaju.