Od 1. januara kamatne stope na stambene kredite maksimalno pet odsto: Šta još donose promene zakona koje predlaže NBS?

Međutim, te rate biće manje od onih koje bi plaćali po tržišnim kamatama, koje trenutno iznose oko 5,9 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) uputila je u Skupštinu Srbije Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovaj Predlog zakona u javnosti je izazvao različite komentare, budući da bi u isti mah mogao da bude i povoljan i nepovoljan za korisnike stambenih kredita.

Naime, kao deo ovog zakona, postoji prelazna odredba u trajanju od godinu dana, a koja bi trebalo da stupi na snagu već od 1. januara 2025. godine, ukoliko ga Skupština do tada usvoji.

Tom odredbom je određeno da se kod svih ugovora s promenljivom kamatnom stopom, što obuhvata i kredite koji su zaključeni pre donošenja ovog zakona, kao i one koji budu donošeni posle, ne može primeniti nominalna kamatna stopa koja je veća od pet odsto.

Ovo važi i za kredite sa promneljivom i sa fiksnom kamatnom stopom.

Iz NBS tvrde da je ovo prelazno rešenje bitno i povoljno za građane, jer bi tržišna kamatna stopa bila veća od maksimalne propisane ovim zakonom.

„Bez ovog prelaznog rešenja, usledio bi značajan rast kamatnih stopa usled ponovnog vraćanja na primenu ugovorene stope, imajući u vidu da je trenutna vrednost referentne stope EURIBOR oko 2,9 odsto, dok je prosečna marža oko tri odsto, što u zbiru čini 5,9 odsto“, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Iz NBS je ocenjeno da je prelazni rok od godinu dana za prelazak na ugovorenu stopu u ovom trenutku dovoljan, jer se očekuje dalji pad stope EURIBOR-a.

Podsećamo, trenutno je na snazi mera NBS, tačnije Odluka o privremenim merama za banke, koja ograničava da kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. godine, nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto.

Koliko bi građani plaćali mesčno u odnosu na visinu kamate?

Ukoliko kao primer uzmemo kupovinu stana koji košta 100.000 evra, uz pomoć kredita, možemo videti kako se visina mesečne rate menja.

Ako se za taj stan, za učešće da petina sume, odnosno 20.000 evra, potreban je kredit od 80.000 evra. U hipotetičkom primeru taj kredit bio se otplaćivao 20 godina.

Prema trenutnim uslovima, uz ograničenja NBS, po kamatoj stopi od 4,08 odsto, mesečna rata za ovaj kredit iznosi 485 evra.

S druge strane, ako računamo po kamatnoj stopi od pet odsto koliko će biti naredne godine, ako se predloženi zakon usvoji, onda bi ta rata porasla za oko 40 evra i iznosila bi 523 evra mesečno.

Ipak, ukoliko bi se u kredit uračunala tržišna kamatna stopa koja bi, prema računici NBS, iznosila 5,9 odsto, ta rata bi još porasla za još oko 40 evra, odnosno na 561,5 evra, pokazuje računica pomoću kalkulatora kredita na sajtu NBS.

Šta nakon 2025. godine?

Ova prelazna odredba odlaže primenu druge odredbe ovog zakona po kojoj se maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita definiše kao prosečna ponderisana stopa na postojeće stambene kredite s promenljivom stopom uvećane za jednu četvrtinu.

Primena te odredbe biće pomerena za čak tri godine i stupiće na snagu tek od 1. januara 2028. godine.

U međuvremenu, odnosno od 1. januara 2026. pa zaključno sa 31. decembrom 2027, maksimalna stopa kod stambenih kredita s promenljivom stopom odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za jednu petinu.

Takođe, u istom periodu, ni maksimalna fiksna kamata stopa kod ugovora o stambenom kreditu ne može ugovoriti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane stope na te novoodobrene kredite u prethodnom peridou, uvećane za jednu petinu.

Ono što je, takođe, bitno, jeste da će NBS objavljivati prosečne ponderisane kamatne stope na stambene kredite na svakih šest meseci, odnosno dva puta godišnje.

To bi trebalo da bude 1. juna tekuće godine, a na osnovu podataka sa stanjem na dan 31. marta te godine, kao i 1. decembra na osnovu podataka sa stanjem na dan 30. septembra.

Kako će zakon uticati na korisnike kredita?

Finansijski savetnik Vladimir Vasić podseća da smo poslednjih nekoliko godina imali mnogo promena.

„Imali smo i negativan EURIBOR i pozitivan i nagle skokove, svašta se dešavalo i na kraju se to uvek brzinom munje prelije na korisnike kredita“, ukazuje on.

Vasić podseća da smo imali negativan EURIBOR od -0,55, ali da je onda otišao do skoro četiri odsto, dok je sad malo niži.

„To je nešto što je svakako uticalo na 155 ili 156 hiljada korisnika stambenih kredita i to drastično od par stotina evra mesečno“, navodi naš sagovornik.

Što se tiče mera u zakonu, naš sagovornik kaže da su one kombinacija administrativnih i tržišnih, upravo i zbog ovih oscilacija.

Vasić dodaje i da će mera, kojom je predviđeno da se presek stanja radi na šest meseci pomoći da te oscilacije koje se dešavaju u periodu od šest meseci ne budu automatski prenete na korisnike kredita.

Vasić objašnjava i da, ukoliko bismo imali tržišnu kamatu, da bi ona bila značajno viša u odnosu na predviđenu fiksiranu kamatu od pet odsto.

„S druge strane, ako se ovo usvoji do kraja godine, prestaje da važi privremena Odluka NBS za stambene kredite i kamata bi išla na pet odsto, što bi značilo da će se i mesečne rate povećati za 30, 40 ili 50 evra, zavisno od toga ko ima koliki kredit i koliko je otplatio“, ukazuje naš sagovornik.

Kako sumira, novi zakon će svakako imati uticaj na povećanje mesečnih rata, ali da nije te mere, kamate bi bile značajno veće.

Vasić potvrđuje navod NBS, i dodaje da je istina da se EURIBOR smanjuje.

„Ipak, teško je prognozirati koliko će se on brzo smanjivati, ali s obzirom da je privreda Evropske unije praktično u recesiji, Evropska centralna banka će morati da utiče na EURIBOR, samo je pitanje koliko će on brzo padati i da li ćemo moći da vidimo taj efekat da nikada ne dostignemo pet odsto“, kaže on.

Što se tiče pitanja mešanja države u tržište, on smatra da treba da se meša kada oseti potrebu za tim.

„Recimo kao što su ove nagle oscilacije kamatnih stopa. Svi smo za tržišne prilike i da se pusti da stvari idu svojim tokom, ali ponekad, zbog nesavršenosti tržišta, mora da se uključi i država, odnosno NBS. Bolje da se ona uključi i da izbegnemo ove nagle oscilacije ili da se bar ublaži taj talas, nego da imamo to da nam rata poraste za 200, 300 ili 400 evra mesečno, upravo zbog naglog rasta EURIBOR-a“, navodi on.

Što se tiče banaka, on naglašva da s obzirom da je ovo zakonsko rešenje, one će morati da ga poštuju, ali i da će morati da privuku klijente.

„Banke će morati da se bore za svoje klijente, a što je skuplji kredit, manje će moći da se proda. Tako da će morati da se takmiče“, zaključuje Vasić.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović ističe da je dobro što se, pored stambenih, ograničavaju kamatne stope i na ostale kredite.

„Najviše se ograničavaju kamate na dozvoljene minuse i kreditne kartice, gde su kamate i bile najveće u prošlosti“, pojašnjava on.

Gavrilović dodaje da je dobra stvar i smanjenje stope zatezne kamate, koja je, prema njegovim rečima, dužnicima pravila značajan problem i uvećavala im dug.

Ono što nije dobro, kako ukazuje naš sagovornik, je što je NBS ovom iznemom propustila priliku da reši pitanje „raznih fantomskih naknada koje banke naplaćuju, naročito troškove obrade kredita“.

„NBS je još 2018. godine upozorila banke da je trošak obrade kredita nezakonit, ali nikako da to ubaci u zakon, odnosno da jasno definiše šta banke smeju, a šta ne smeju da napalćuju. Zato ako banke i budu gubile deo novca na kamatama, nadoknadiće ga na drugoj strani, gde će da naplaćuju naknade i da izmišljaju razne provizije“, upozorava Gavrilović.

Ovo ograničenjekamatnih stopa njega podseća i na ograničenje cene benzina.

„Navodno je cena ograničena, a imamo najviše cene goriva maltere u Evropi, a u regionu smo broj jedan. Kamatne stope padaju, NBS ih ograničava, ali može da se desi da iako kamatne stope padaju, da ih banke drže na maksimumu“, poručuje Gavrilović.

Šta je još obuhvaćeno ovim zakonom?

Odredbe u ovom Predlogu zakona, odnose se, pored stambenih, i na keš i potrošačke kredite, kao i dozvoljene i nedozvoljene minuse i kreditne kartice.

Kada je reč o kreditnim karticama, odnosno dozvoljenom i nedovzoljenom minusu, u ovom dokumentu se navodi da se ograničavanjem stopa na ove proizvode sprečava naplaćivanje previsokih kamata.

Predviđeno je da se ograničenje efektivne stope koje važi za nove ugovore za kreditne kartice i dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja, primenjuje i na postojeće ugovore, ali kao ograničenje njihove nominalne kamatne stope.

U zakonu se pojašnjava, da prema trenutno važećoj referentnoj stopi NBS, kod postojećih kreditnih kartica i dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja maksimalna nominalna kamatna stopa iznosiće 17,75 odsto, odnosno 19,75 odsto.

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima, kako je ranije navedeno na sajtu NBS, za postojeće i novoodobrene kredite s promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu.

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila 15,67 odsto.

Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite, s fiksnom i varijabilnom stopom, važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto.