Kamiondžije trpe gubitak od 70 odsto zbog korone

U Ministarstvu ipak ne očekuju velika pomeranja usled proglašenja vanrednog stanja, sudeći bar prema broju izdatih međunarodnih dozvola za prevoz, kojih je za očekivanih osam odsto više nego lane.

U Poslovnom udruženju „Međunarodni transport“ kažu da je gubitak i veći, ide čak do 70 odsto jer ne samo što ture traju dvostruko duže nego su i troškovi veći. I pored toga što je ta grana izuzeta iz mera vanrednog stanja, funkcioniše sa mnogo problema, posebno u međunarodnom saobraćaju.

– Firme imaju problem i sa vozačima, neki ne žele da voze, otpuštanja nema pa uz njegovu zaradu, makar i minimalnu, prevoznik ima trošak i zbog angažovanja novog. Problem je i to što se sada često šalju prazni kamioni za robu koja je ovde deficitarna, to je dupli trošak koji ne možemo da naplatimo od starih klijenata jer je dogovor da se cene ne podižu, tek ponekom novom obračunavamo stvarne troškove – kaže za Danas predsednik tog udruženja Neđo Mandić.

On dodaje da je proces uhodavanja sa ovim merama takođe naneo štetu prevoznicima, posebno proizvoljna tumačenja uredbe kojom su vozači i transport izuzeti od primene mera o samoizolaciji u vanrednom stanju.

– U početku su na granici našim vozačima određivali samoizolaciju od 14 dana, da je tako ostalo sada bismo imali kolaps u snabdevanju. Tražili smo da se naše odluke usklade sa evropskim prema kojima je transport izuzet od takvih mera, i taman kada smo u tome uspeli, našao se činovnik u ministarstvu saobraćaja sa tumačenjem da ne možemo da uđemo u zemlju ako prevoznik njemu ne dostavi a on prosledi carini spisak vozila koja treba da dođu određenog dana u određen sat na granicu, pa su vozila opet stajala čekajući papire. Intervencija je bila potrebna i kako carinici ne bi primenjivali policijski čas na kamione – kaže Mandić.

Iskustva vozača su različita, zavisi gde voze i na kakve prepreke u tom trenutku nailaze. Veliki je broj onih koji ne žele da voze, smatraju da mere opreza moraju da važe i za njih.

U nekim firmama zbog toga angažuju druge koji prihvataju ture, retki su primeri da moraju na put pod pretnjom otkaza. Verovatno je trenutno najteže onima koji idu preko Bugarske za Tursku, jer kroz susednu zemlju moraju kao konvoj od 50 do 100 vozila, dok ih na krajnjoj destinaciji čeka karantin od 14 dana. Nije lako ni kroz Hrvatsku i Sloveniju, gde policija sprovodi kolonu kamiona.

– Nije humano ni normalno da vozač koji ide za Sloveniju, dođe na prelaz Batrovci, čeka od pet do osam sati da se skupi 50 kamiona. Hrvatska policija nam kaže da kupimo balone vode od pet litara, da je prospemo, a ambalažu koristimo umesto toaleta, jer stajanja nema. Vozi se potom u koloni po tempu koji diktira policijska pratnja, 30 do 40 kilometara na sat, pa se tih 315 kilometara prelazi umesto za četiri, čitavih osam sati. Pauze nemamo ni kada nas preuzima slovenačka policija, sve do Kopra a onda na isti način nazad – opisuje svoju rutu jedan od vozača koji traži da i za tu profesiju država odredi karantin kao i za ostale, kako bi sačuvala ljudstvo za period koji dolazi.

Vozač firme Unitrag Pižon, Goran Milaković, kaže da je za sada stanje izdrživo. Oni koji rade u ovom periodu dobiće povišicu od deset odsto, najavljeno mu je iz poslovodstva, a samoizolacija mu traje samo do sledeće ture.

– Došao sam juče iz Nemačke, ponovo na put krećem verovatno u ponedeljak. Putevi su prohodni, nema putničkog saobraćaja, brže se ide, ali nekada naprave kontrolu između Slovačke i Češke ili Češke i Mađarske. Stvore se ogromne gužve a već sutradan je sve prohodno. Nema pravila, situacija se stalno menja, sada kad sam dolazio u Srbiju, postavili su neke kontrolne punktove, skrenu te na parking, pogledaju te i puste dalje. Kada sam izlazio iz zemlje, na ulazu u Srbiju kolona je bila duga 15 kilometara, kad sam se vraćao, nije bilo zastoja. Praktično, ne znaš na šta ćeš da naletiš kada kreneš. Na pumpama ne smeš da se pojaviš bez maske, u prodavnici isto. Ipak, Nemci su najopušteniji, svi ostali pomalo zatežu. Recimo, nigde kroz Slovačku i Češku ne rade tuševi na pumpama, ali u Nemačkoj rade – kaže Milaković, koji sada u samoizolaciji čeka poziv za sledeću turu.

Prebacivanje loptice

Srbija je prva uvela konvoje za vozila koja su u tranzitu, a onda su kao recipročnu meru za kamione iz Srbije to učinile Hrvatska, Slovenija sada i Bugarska. Bilo je situacija kada su Bugari sakupili na svojoj granici konvoj, ali su ga držali jer je Hrvatska rekla da neće primiti kamione iz Srbije. Morali smo da zovemo naše ambasadore, ali je protok i dalje usporen samo što su sada obuhvatili formiranje konvoja i za ruske i bosanske prevoznike, da ne ispadne diskriminacija prema Srbima. Tako nam je vraćena lopta sa konvojem, i tražimo da naša zemlja ukine tu meru kako bi isto učinile i susedne – kaže Neđo Mandić.