Šta znamo o kancerogenom čipsu zaustavljenom u Hrvatskoj?

Kako se navodi na ovom sajtu sporni čips je imao 1.196 (plus minus 191) mikrograma po kilogramu ove supstance koja se smatra kancerogenom, dok je maksimalmo dozvoljena 350 mikrograma po kilogramu proizvoda.

Ovaj slučaj je opisan kao potencijalno rizičan, dok su druga obaveštenja „ozbiljno“ i „potencijalno ozbiljno“ napisana crvenim slovima. Postoji i kategorija „neodređeno“ narandžastim slovima i „nije ozbiljno“ zelenim slovima.

Pozivajući se na Državni inspektorat Hrvatske mediji su objavili da se radi o rebrastom čipsu sa ukusom paprike u pakovanju od 150 grama proizvođača Čips vej (Chips Way) iz Čačka i to serije L28062023 (L280623 A09:31).

Nismo dobili komentar od ove kompanije, a poljoprivredna inspekcija je saoštila da je po dobijanju RASFF notifikacije o povišenom nivou akrilamida u prehrambenom proizvodu čips sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji, „izdala nalog za vanrednu kontrolu pogona za proizvodnju spornog proizvoda. Kontrola je u toku i nakon dobijanja rezultata analiza, objavićemo detaljnije informacije i mere koje će poljoprivredna inspekcija preduzeti“.

Akrilamid je supstanca koja nastaje na visokim temperaturama i javlja se u industrijama kao što je proizvodnja plastike, papira i lepkova i nije retko trovanje radnika koji rade u proizvodnji.

Ono što je još važnije je da se akrilamid pojavljuje i u prehrambenoj industriji, kao što je proizvodnja kafe, keksa, krekera i čipsa, a ponekad se može naći i u pekarskim proizvodima. Takođe, nalazi se u duvanskom dimu.

On nastaje kada se hrana sprema na visokim temperaturama preko 120 stepeni, pečenjem, prženjem ili na roštilju uz malu količinu vlage.
Hemijskom reakcijom, poznatom kao Majardova reakcija, akrilamid se stvara kada hrana dobije braon boju i to je isti sastojak koji utiče na ukus.

Akrilamid je po prvi put detektovan u hrani 2002. godine, ali je izvesno da se nalazio u hrani od kada se ona prži ili peče.

Evropsko telo za sigurnost hrane je 2015. godine dalo prvu potpunu procenu rizika od prisustva akrilamida u hrani prema kojoj potencijalno povećava rizik od kancera.

Inače, na RASFF stranici svakodnevno se pojavljuju desetine prehrambenih proizvoda potencijalno opasnih po zdravlje otkrivenih u Evropskoj uniji.

Pre čipsa, 31. jula je Slovenija prijavila nedozvoljeni insekticid u breskvama iz Srbije, dok su Bugari 14. jula prijavili aflatoksin u mešanoj hrani za životinje, koji su označeni kao potencijalno rizični.

Pre toga su 14. jula Hrvati prijavili listeriju u pošiljci dimljenog lososa iz Srbije, a istog dana su Rumuni prijavili koncentracije insekticida u srpskim nektarinama. Obe notifikacije su označene kao ozbiljne.

Ocenu potencijalno ozbiljno dobila je i prijava Austrije da je u smrznutim malinama nađeno dva puta više kadmijuma od dozvoljenog.

Ukupno je od početka godine iz Srbije u EU zemlje prijavljeno 11 spornih pošiljaka prehrambenih proizvoda,

Samo danas je prijavljeno 14 prehrambenih proizvoda RASFF sistemu, od kojih je 10 ozbiljno.

Među njima su olovo u brahmi prašku iz Kine, benzopirin u dimljenoj ribi iz Gane, aflatoksin u keksima od pirinča iz Holandije ili trovanje izazavano mesom divljači i divlje svinje iz Španije.

Takođe, upadljiv je veliki broj slučajeva hrane zaražene salmonelom.

Zanimljivo je da je baš u Hrvatskoj u januaru ove godine sa polica marketa povučen Aro čips sa ukupsom paprike upravo zbog većeg prisustva akrilamida od dozvoljenog. Ovaj čips je proizvodila fabrika Kanaan iz Donjeg Miholjca za trgovačku marku Metro keš end keri iz Zagreba.