Kapital „ne voli“ politički rizik

Godinu dana posle donošenja Zakona o investicionim fondovima u Srbiji posluje desetak društava za upravljanje investicionim fondovima, kao i osam Investicionih fondova. Većina investicionih fondova su fondovi rasta, što znači da su njihove aktivnosti (najmanje 75 odsto od prikupljenih sredstava) prvenstveno okrenute ka tržištu akcija, odnosno ka Beogradskoj berzi. Fondovi trenutno upravljaju imovinom većom od pedeset miliona evra, a očekuje se da će taj iznos višestruko porasti u narednim godinama. Kakva je trenutna pozicija, ali i perspektiva razvoja investicionih fondova pitali smo Milana Marinkovića, direktora Društva za upravljanje investicionim fondovima – Fima invest.

Slika srpske ekonomije

Tržište hartija od vrednosti po pravilu prati ukupna ekonomska kretanja, a ona su sudeći prema najvažnijim pokazateljima zadovoljavajuća. U prilog tome govori skok bruto domaćeg proizvoda za okoa 7,5 odsto, zatim budžetski suficit od 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda, javni dug ispod 30 odsto BDP, rezerve koje su dostigle 14 milijardi evra i rast izvoza po stopi od 30 odsto. Tome treba dodati i najavljenu privatizaciju šest velikih javnih preduzeća. Najavljene su značajne investicije u Koridor 10, energetiku, izgradnje gasovoda Južni tok i kargo terminala na Aerodromu „Nikola Tesla“. To, dakle, nije slika ekonomije koja posrće, naprotiv, to je realna slika ekonomije koja se posle mnogo godina „budi“ i predstavlja osnovni razlog zbog čega se Srbija, uprkos mnogim problemima i dalje svrstava u red od 10 najatraktivnijih investicionih destinacija u svetu – naglašava Marinković.

– Ako imamo u vidu kretanje cena na tržištu kapitala onda možemo da budemo zadovoljni poslovnim rezultatima. Fond FIMA PROACTIVE dočekao je 2008. godinu sa vrednošću investicione jedinice od oko 1.035 dinara, što se na prvi pogled može oceniti kao skroman rezultat, ali ako se zna da je index BELEX15 Beogradske berze, od osnivanja Fonda do danas, zabeležio pad od čak 41,5 odsto, razloga za zadovoljstvo ima. U narednom periodu iščekujemo objavljivanje finansijskih izveštaja kompanija u čije smo akcije investirali, i nadamo se da ćemo u odličnim rezultatima njihovog poslovanja naći dokaz da su naše procene o kapacitetima tih kompanija bile dobre.
Negativna kretanja na Beogradskoj berzi traju duže nego što se očekivalo. Kakve su vaše procene?
– Pozitivna makroekonomska kretanja u 2007. godini, ali i dobri poslovni rezultati kompanija listiranih na Berzi dobar su znak da ima prostora za optimizam. S druge strane, svedoci smo razvoja komplikovanih političkih okolnosti u našoj zemlji, ali komentar u vezi s tim prepustio bih političkim analitičarima.
Koliko je politička situacija kriva za nestabilnost na Beogradskoj berzi?
– Sigurno je da između političkih zbivanja i cena hartija od vrednosti na berzi postoji direktna korelacija. Takvo stanje stvari proizilazi iz prirode kapitala, koji „ne voli“ politički rizik, naročito kada taj rizik izlazi van okvira „predvidivog“. Politička situacija, dakle, i te kako utiče na kretanja na berzi, a razlog tome treba tražiti u činjenici da je u proteklim godinama srpska ekonomija prevalila značajan deo puta od tranzicione do mlade tržišne ekonomije, a takva ekonomija podložna je mnogim i raznovrsnim uticajima. U tom smislu, sasvim opravdano možemo govoriti i o uticaju globalnih ekonomskih odnosa, korekcijama američkog i evropskih tržišta, uticaju velikih IPO procesa u zemljama u okruženju, te povlačenje kapitala sa našeg tržišta, nedostatku kvalitetnih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na Beogradskoj berzi. Tome treba dodati nepoverenje investitora u zvanični kurs dinara, blagi pad interesovanja stranih investitora za domaće tržište zbog percepcije da više nema „jeftinih“ akcija, a zatim i kroz nastojanje manjih domaćih investitora da kapitalizuju dobitak ostvaren u prošloj, i početkom 2007. godine, kao i nedovoljno kvalitetnoj pravnoj infrastrukturi, porezu na kapitalnu dobit i dr. Ono što se sa velikim stepenom sigurnosti može reći, a što u svakom slučaju ohrabruje, jeste da pad vrednosti berzanskih indexa u drugom delu prošle godine i početkom ove godine nije prouzrokovan gubitkom poverenja investitora u kompanije izdavaoce hartija od vrednosti.
Konkurencija među fondovima je sve veća. Očekujete li da će to dovesti do porasta likvidnosti na finansijskom tržištu?
– Mi se iskreno radujemo osnivanju novih društava za upravljanje investicionim fondovima i novim fondovima, jer je još uvek teško govoriti o konkurenciji u branši. Naime, pod upravom investicionih fondova u Srbiji nalazi se „mršavih“ 50 miliona evra, što je u poređenju sa Hrvatskom, gde fondovi upravljaju sa više od četiri milijarde evra skromna suma. Dakle, na društvima za upravljanje investicionim fondovima, na prvom mestu nalazi se zadatak promocije i afirmacije investicionih fondova kao finansijskog proizvoda, a „sutra“, kada se dovoljna količina kapitala nađe u fondovima, tržišna utakmica između njih može da se rasplamsa.