Karticama potrošeno 650 miliona evra

U 2009. godini je ostvaren najveći broj transakcija u inostranstvu do sada i u odnosu na 2008. nešto niži ukupan promet srpskim platnim karticama, ali je primetan pad prosečne vrednosti transakcija. Iako su kriza i niži životni standard uticali na smanjenje prosečne transakcije u inostranstvu, stalni rast korišćenja srpskih platnih kartica i ukidanje viza prema zemljama zapadne Evrope su nadvladali negativne efekte. U 2009. godini je ostvaren promet od oko 160 miliona evra putem platnih kartica izdatih od strane domaćih banaka. To je nešto niže od 2008. godine, ali se trend ponovnog rasta nastavlja u prvom kvartalu 2010. godine, kada je utrošeno 41,2 miliona evra. Najvećim delom platne kartice se koriste na prodajnim mestima i bankomatima u inostranstvu, dok je korišćenje za podizanje gotovine na šalterima banaka zanemarljivo.

Trebalo bi imati u vidu da pri korišćenju platnih kartica u inostranstvu poslovne banke naplaćuju više provizije nego što je to slučaj kod korišćenja platnih kartica u zemlji. Tako provizije za podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu se kreću od jedan do tri odsto ili se naplaćuju fiksne naknade od tri do pet evra po transakciji. Za istu uslugu na šalteru banke u inostranstvu se naplaćuje provizija od tri do pet odsto, odnosno od tri do pet evra po transakciji. Za plaćanje robe kupljene u trgovinama, za koje se u zemlji ne naplaćuje provizija, u inostranstvu se naplaćuju provizije koje variraju oko jedan odsto. Kod pojedinih platnih kartica je moguće da se pri transakciji naplaćuje kombinacija provizije i naknade, recimo 0,25 odsto plus dva evra za podizanje gotovine sa bankomata ili da postoji minimalna naknada, recimo tri odsto ili minimalno tri evra po transakciji. Kada se izračuna prosečna naplaćena provizija, dolazi se do podatka da je u poslednjih pet godina samo na bankarske tarife za korišćenje platnih kartica utrošeno više od 10 miliona evra od strane srpskih građana.