Kasni izvoz svinja u Kinu, novi rok decembar

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.