„Kašnjenje letova zbog lošeg vremena mnogo češće u Beogradu nego na drugim aerodromima“: Da li ćemo sa svakim nevremenom imati poremećaje u redu letenja?

Duža zabrana točenja goriva zbog nepovoljnih vremenskih uslova na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu u sredu uzrokovala je da određeni letovi kasne i dovela do odstupanja od utvrđenog reda letenja.

Iz nacionalne avio-kompanije Er Srbija saoštili su da je zabrana trajala tri sata.

Zbog toga je, kako su ukazali, došlo do posledičnog gubljenja aerodromskih slotova i uticaja na planirani saobraćaj ovog avio-prevoznika.

Međutim, ovo nije prvi put da se letovi na Beogradskom aerodromu otkazuju zbog zabrane točenja goriva i loših vremenskih uslova.

Ovu sistuaciju viđali smo i ranije, a ona najviše pogađa putnike, ali i avio-kompanije koje kašnjenje i otkazivanje letova moraju putnicima da nadokande, bilo zamenskim letovima ili refundacijom novca.

Iz Beogradskog aerodroma za Danas pojašnjavaju kako se i zašto donosi ova zabrana.

„U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova i nepogoda, na snagu stupa zabrana snabdevanja gorivom, koja, prema Zakonu o vazdušnom saobraćaju i propisanoj bezbednosnoj proceduri, važi tokom oluje i grmljavine, što potencijalno može da utiče na kašnjenje određenih letova“, navode oni.

Kako dodaju, nadležne državne institucije prate meteorološku situaciju i donose odluku o zabrani točenja gorivom.

„To sve u skladu sa zakonom propisanim procedurama, imajući u vidu bezbednost putnika, vazduhoplova i vazdušnog saobraćaja kao vrhunski prioritet“, naglašvaju oni.

Čim zabrana prestane, kako objašnjavaju, letovi nastavljaju da saobraćaju redovno.

„Avio-kompanije potom prave prioritete za snabdevanje gorivom na svojim letovima“, navode oni.

Iz Er Srbije su upozorili da će zbog ekstremnih vremenskih uslova širom Evrope, kao i nezabeleženo visokog obima saobraćaja u letnjoj sezoni, u narednim nedeljema bili velikih izazova u redovnom odvijanju putničkog avio-saobraćaja.

„Pomenuti faktori, uz ograničene kapacitete velikog broja aerodroma, kao i česte promene aerodromskih slotova od strane nadležnih tela koja se bave kontrolom vazdušnog prostora širom Evrope, mogu da dovedu do otežanog odvijanja putničkog avio-saobraćaja“, ukazali su iz ove kompanije.

Međutim, stručnjak za civilnu avijaciju Alen Šćuric za Danas kaže da ovakva praksa baš i nije uobičajena.

„Ovako mnogo otkazivanja i kašnjenja radi lošeg vremena ne postoji na drugim aerodromima. Poremećaja bude samo kod najlošijih vremenskih uslova. U Beogradu, nažalost, to je puno češća pojava“, ukazuje on.

Kako objašnjava, zabrana točenja goriva tokom loših vremenskih uslova se sprovodi jer aerodrom prevenira mogućnost udara groma.

„To je procedura svaki put kada su loši vremenski uslovi, a odluku donosi operativa aerodroma. Ta odluka se donsoi na temelju procijene meteorološke službe“, navodi Šćuric.

On ukazuje da će u Beogradu, nažalost, svaki put biti ovakva situacija.

Takve situacije, prema njegovim rečima, rezultiraju ozbiljnim kašnjenjima i otkazivanjima letova.

„A to onda stvara ozbiljne troškove kompanijama i enormne operativne probleme“, naglašava Šćuric.

Što se tiče putnika, oni su, kako kaže, uzročno-posledično frustrirani i nezadovoljni.

„Neki neće stići na sastanak ili drugu obavezu na vrieme, neki će propustiti konekcije. To svakako nije dobro za putnike i povećava njihovu frustriranost“, upozorava Šćuric.

S druge strane, glavni urednik portala Aviatica.rs Dragan Nikolić smatra da je zabrana točenja goriva na aerodromima sasvim uobičajena stvar svuda u svetu i nije nikakav razlog za stvaranje fame u javnosti.

„Ne radi se ni o kakvoj mutnoj radnji avio-kompanija ili aerodroma. Prosto to je uvek i svuda u nadležnosti domaćeg regulatornog tela. U slučaju Srbije to je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV)“, objašnjava on.

Nikolić navodi šta su razlozi za zabranu točenja goriva.

„Zabrana točenja je normalna jer prilikom električnog pražnjenja u zoni aerodroma postoji rizik da dođe do zapaljenja usled udara groma. Rizik je realno veoma mali, ali u avio-saobraćaju se toleriše nulti stepen bilo kog rizika“, kaže naš sagovornik.

DCV, prema njegovim rečima, izdaje zabranu kada se stvore uslovi za to, odnosno kada se pojavi rizik.

„Sam DCV propisuje ove uslove i svaka zemlja ima neka svoja pravila. Naše pravilo je značajno rigoroznije od pravila u drugim zemljama“, objašnjava Nikolić.

On ukazuje da ovakav pravilnik našeg DCV-a izuzetno ne odgovara ni aerodromu ni avio-kompanijama,a posebno Er Srbiji, koja ima najveći broj avio-operacija i kojoj je Beogradski aerodrom „transferni hub“.

„Svako pomeranje letova izaziva lančano veliki poremećaj u njihovom saobraćaju. Imam informacije da avio-kompanije odavno traže preispitivanje ovog pravilnika i pomeranja granice oblačnosti da bude u skladu sa drugim zemljama i aerodromima, ali iz DCV ostaju nezainteresovani za ovo pitanje“, ukazuje naš sagovornik.

On pojašnjava da je putnicima naizgled najteže, jer im letovi kasne i otkazuje se, ali da ovakve situacije, pre svega, ne prijaju avio-prevoznicima.

„Potpuno poremećen raspored, obaveza zbrinjavanja putnika i sa druge strane nezadovoljstvo putnika su nešto sa čim se svi avio-prevoznici suočavaju“, naglašava Nikolić.