Tokom ove i prošle godine stečajni upravnici u Srbiji kažnjeni su sa ukupno 11,5 miliona dinara zbog nezakonitog delovanja i nanošenja štete firmama kojima su upravljali , a do sada je devetorici njih oduzeta i licenca za rad. Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, bez dozvole za rad samo u ovoj godini ostalo je pet stečajnih upravnika. Tako je u februaru ove godine tom najstrožom kaznom sankcionisan Željko Pešut, stečajni upravnik Beka, zbog zloupotreba prilikom prodaje imovine tog preduzeća, a u maju i Andreja Nestorović, koji je upravljao stečajem u Beogradskom mašinskom grafičkom preduzeću, jer je namerno umanjio stečajnu masu te firme.
Osim njih dvojice, čije je oduzimanje licence, kao najstroža mera predviđena za slučajeve najtežih zloupotreba stečajnih upravnika bilo dobro propraćeno u javnosti, bez mogućnosti da se bave ovim (inače vrlo isplativim) poslom, ostali su i stečajni upravnici preduzeća Kometal, Vizahem eksport-import, STEM, Idea, Regent i in saloni, Alpis i AD Mlin Napredak.
Zakonom je predviđeno da stečajni upravnici koji se ogreše o zakon i oštete firme koje su im poverene na upravljanje za gubitke odgovaraju svojom ličnom imovinom, ali je za to potrebno da oštećena strana, odnosno firma u stečaju, pokrene sudski parnični postupak protiv bivšeg stečajnog upravnika. Gorenavedenih 11,5 miliona dinara odnosi se samo na kazne koje su izrečene stečajnim upravnicima koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja, a ne i na naknade štete i na taj način je sankcionisano ne samo devet upravnika kojima su oduzete licence, već i drugi koji su disciplinski kažnjeni, ali koji su uspeli da zadrže dozvolu za dalji rad. Novac naplaćen od tih kazni sliva se u republički budžet.
„Razlozi za oduzimanje licence su propisani zakonom, kao mera koja se izriče u slučaju kada je počinjena teža povreda dužnosti stečajnog upravnika, odnosno veći propusti i nepravilnosti u radu i povrede propisa kojima se uređuje stečaj koje imaju značajan negativan uticaj i posledice na stečajnu masu, poverioce ili treća lica. Takođe, težom povredom dužnosti se smatra i nepostupanje po nalogu supervizora kao i ponovljeno ili kontinuirano uskraćivanje saradnje tj. onemogućavanje Agencije u vršenju stručnog nadzora. U svim pomenutim slučajevima u kojima je u disciplinskom postupku oduzeta licenca, reč je o nekom od ovih razloga propisanih zakonom“, kažu u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
U ALSU kažu da je za utvrđivanje iznosa štete koju nanesu stečajni upravnici nadležan sud, tako da „Agencija nema podataka o eventualnom pokretanju postupaka za naknadu štete i epilogu tih postupaka, s obzirom na to da postupak pokreće lice koje smatra da je oštećeno“.
Isplativ posao
Prema ranije objavljenim podacima, jedan stečajni upravnik u Srbiji u proseku vodi desetak predmeta, s tim što ima onih koji vode i preko dvadeset preduzeća, kao i nekolicina koja nema posla. Stečajni upravnici ne rade za platu, već za nagradu koju im u skladu sa složenošću predmeta i postignutim uspesima u vođenju stečaja određuje nadležni sudija. Da se uopšte ne radi o malim svotama pokazuje i to da je najveća nagrada isplaćena nekom upravniku bila čak 43 miliona dinara, ili blizu pola miliona evra, dok je ukupan iznos nagrada isplaćenih svim upravnicima preko 920 miliona dinara, plus još oko 300 miliona dinara plaćenih naknada. Sav ovaj novac isplaćuje se iz imovine preduzeća u stečaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
