Keš krediti popularni, ali i dalje skupi

Ako refinansirajući krediti služe za otplatu postojećih obaveza banci novim zajmom sa manjom kamatnom stopom, keš krediti služe najčešće za otplatu nekih drugih obaveza, poput nagomilanih računa za komunalije, zajmova od prijatelja i drugih dugova.

Keš krediti kojih u ukupnoj sumi ima 2,1 milijardu evra (najveći iznos posle stambenih kredita) povećani su u toku prošle godine za čak 18 odsto odnosno 335 miliona evra.

Iza ovog podatka stoje potencijalno jedna loša i jedna dobra vest. Loša je da građani pokušavaju da održe svoj standard zaduživanjem kod banaka nakon dugogodišnje krize i pada standarda, naročito smanjenja penzija i plata u javnom sektoru. Pozitivno je da sve više ljudi može uopšte da ode u banku po kredit, što znači da ima stalni posao, jedan od glavnih uslova za dobijanje kredita.
Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je građanima pao standard, ali da je dobra stvar to što raste broj zaposlenih, jer ko nema platu ne može da računa ni na kredit.

„Ljudi sada računaju da mogu da servisiraju dugove i reše egzistencijalne probleme, kao što je recimo školovanje dece. Sa sve većim brojem zaposlenih i padom kamatnih stopa sve više ih se ohrabrilo da se zaduži“, ocenjuje Kovačević.
S druge strane, Dušan Uzelac sa internet sajta Kamatica ističe da nije baš tako sjajna situacija kada je toliko povećano keš kreditiranje.

„Keš kredit se najčešće koristi da se prevaziđu finansijske teškoće, otplate nagomilani dugovi. Ređe se koriste da bi se nešto konkretno kupilo, jer za to služe potrošački krediti. Kod nas je mnogo teže naći klijenta za stambeni, nego za gotovinski kredit, pa su se banke i fokusirale na ove kredite. Ako pogledate reklame banaka, najčešće su za keš kredite“, kaže Uzelac.

Ono što je svakako značajno uticalo da se građani više okrenu bankama je i pad kamatnih stopa prethodnih godina. Prosečna kamatna stopa na dinarske keš kredite, prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru 2015. godine bila je 18,34 odsto, a u januaru ove godine 11 odsto. To je pad cene ovih kredita za čak 40 odsto. Ipak, treba reći da je to i dalje prilično visoka kamata. Kamatna stopa na gotovinske kredite vezane za evro pala je u ovom periodu za oko 30 odsto, sa prosečnih 4,78 odsto u januaru 2015. na 3,28 odsto u januaru ove godine. Međutim, u nastojanju da eliminišu kursni rizik klijenti mahom uzimaju keš kredite u dinarima. Banke su u januaru odobrile skoro 100 puta više gotovinskih zajmova u dinarima nego u evrima. Takođe i banke im u tome dosta pomažu pošto nije neuobičajeno videti na internet strani banke više kamatne stope na evro nego na dinarske kredite.

Prilikom donošenja odluke gde uzeti keš kredit treba voditi o nekoliko stvari, a pre svega o kamatnoj stopi i troškovima odobravanja kredita. S obzirom da se radi o manjim iznosima i na kraće rokove, mada pojedine banke odobravaju i do tri miliona dinara i na 10 godina, procentualno učešće troškova je veće nego kod stambenih kredita.

Banke nastojeći da zadrže svoje, ali i privuku tuđe klijente da prenesu tekući račun kod njih, po pravilu daju povoljniju kamatnu stopu i niže troškove obrade kredita za svoje klijente. Tako je uglavnom provizija dva odsto na iznos kredita, na primer za kredit od 100.000 dinara naknada je 2.000 za klijente banke, a za one koji ne primaju platu pre te banke provizija je uglavnom tri odsto (3.000 dinara u ovom slučaju). Druga stvar na koju treba obratiti pažnju kod troškova naknade je da banke iako obračunavaju procentualno naknadu, takođe imaju i fiksni donji limit. Tako kažu da su troškovi obrade dva odsto, ali i najmanje na primer 3.500 dinara. U ovom slučaju, na kredit od 100.000 dinara to znači da je trošak naknade čak 3,5 odsto.

Pored toga neke banke naplaćuju nešto što se zove trošak administriranja kredita. NJegov iznos izražavaju različito, neke u procentu od iznosa kredita i naplaćuju jednom godišnje, a neke imaju fiksan iznos (ili kombinaciju ova dva) i naplaćuju ga svaki mesec. Za kredit od 100.000 dinara to iznosi nekoliko stotina dinara u zavisnosti od banke.

Što se tiče ostalih troškova, njih nema puno i uglavnom su uniformisani. Banke traže jednu ili dve menice, od koji svaka košta po 50 dinara, a naplaćuje se i izveštaj Kreditnog biroa 246 dinara.
Takođe, ukoliko se kredit uzima na duži period postoji izbor između varijabilne i fiksne kamate. Varijabilna se sastoji od belibora, referentne kamatne stope na dinar i fiksne marže banke. U ovom slučaju menja se samo belibor i u odnosu na njegovu promenu kamatna stopa raste ili se smanjuje. S druge strane, kod kredita sa fiksnom kamatom rata se ne menja, mada su u startu ove kamatne stope znatno više nego varijabilne.

Tabela Uslovi za dinarski keš kredit od 100.000 dinara na 12 meseci

Banka NKS* Naknada Mesečna rata Uk. iznos otplate
Erste 1.95%** 3% (3.000 din) 8.421 din. 101.052 din.
Komercijalna 6.9% 2% (2.000 din) 8.648 din. 103.776 din.
Kredi Agrikol 8.95% 2% (2.000 din) 8.742 din 104.904 din
Vojvođanska 9% 2% (3.500 din***) 8.729 din 104.746 din
Sberbanka 8.95% 2% (2.000 din) 8.742 din 104.913 din
Unikredit 8.49% 2-3,5% (2.000-3.500 din) 8.722 din 108.511 din

*NKS – Nominalna kamatna stopa
** Akcija koja traje do 3. aprila
*** Minimalni iznos naknade 3.500 dinara
Izvor: Veb prezentacije poslovnih banaka