Keš krediti prestigli stambene

Tako je od početka godine nastavljen trend rasta keš kredita, koji su prošle godine takođe uvećani za skoro 23 odsto. U istom periodu stambeni krediti porasli su za 5,6 odsto, pokazuju podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Ovoliki rast gotovinskih kredita alarmirao je i Narodnu banku. Ona je krajem prošle godine donela propise kojim se ograničava rok na koji se mogu odobriti keš krediti. Prema novim pravilima, od ove godine ako banka odobri keš kredit na duže od sedam godine, mora da umanji svoj kapital sve dok kredit ne bude otplaćen, što će značajno poskupiti te zajmove na duži rok od propisanog. Od 2020. godine rok će se smanjiti na šest, a od 2021. godine na pet godina.

Takođe, po prvi put od 2013. godine, NBS je uvela limit da rata kredita može iznositi do 60 odsto plate. Doduše to nije pravo ograničenje, koliko podsticaj bankama da ne odobravaju kredite iznad propisanog stepena zaduženosti, jer za veće kredite od propisanog moraju da umanje sopstveni kapital što pogoršava kapitalnu adekvatnost banke.

Tokom 2018. gotovinski krediti su porasli za čak 74 milijarde dinara, ali je pozitivno što je 73 odsto njih, prema podacima Narodne banke, u dinarima. Na ovaj način dinarizacija kredita stanovništvu dostigla je skoro 54 odsto što je najviši iznos do sada. Ipak, keš krediti nisu baš ni jeftini, pa je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite građanima na kraju prošle godine iznosila 10,3 odsto. Istovremeno, kamatne stope koje banke plaćaju za dinarske depozite iznosile su svega tri odsto. S druge strane, kamatne stope na kredite vezane za evro iznosile su 3,9 odsto, dok su kamatne stope na depozite građana u evrima u proseku bile jedan odsto.

Iako su ovakve stope rasta keš kredita viđene u pretkritično vreme, nakon čega su eksplodirali nenaplativi krediti (koji su danas na nivou od oko pet odsto, što je najmanje od kada se meri ovaj parametar) ekonomisti smatraju da nema rizika da građani ili banke upadnu u probleme.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije ističe za Danas da su banke oprezne prilikom odobravanja keš kredita, a pritome od njih i dobro zarađuju.

– Iz ugla građana, iako su keš krediti skupi, dolazi do prepakivanja iz kategorije još skupljih kredita, poput minusa i kreditnih kartica, u gotovinske. To je tzv. vruć novac i ti zajmovi su najskuplji. S druge strane, zaduženost građana Srbije u odnosu na druge zemlje u okruženju i dalje je dosta manja – objašnjava Grubišić.

Činjenica da je većina novoodobrenih keš kredita u dinarima, eliminiše rizik od promene deviznog kursa, ali kako kaže Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nije dobro što se banke okreću stanovništvu umesto privredi.

– Ta informacija ne ohrabruje jer bi banke trebalo da finansiraju domaću privredu pre svega. Ako gotovinski krediti rastu brže od kredita privredi to nije dobar signal poslovne klime u Srbiji i pokazuje da nema dovoljno dobrih korporativnih klijenata – napominje Šoškić.