Kina ipak daleko od vodećeg investitora u Srbiji

Uprkos velikoj medijskoj zastupljenosti, Peking zapravo ulaže relativno skromne iznose na našem tržištu

Ostavite komentar


  1. Možda Kina nije najveći investitor u Srbiji, ali zato su joj poklonjena dva velika kombinata, Železara Smederevo, a pogotovu RTB Bor. Kada je reč o RTB Bor u njemu je uloženo skoro milijardu evra, rekonstruisana topionica i i investirano u mehanizaciji rudnika bakra. RTB Bor je pre dve godine poklonjen kinezima za trista miliona evra, ako je i to tačno, a oteto narodu Srbije od strane Spaskovskog, koji je još uvek na slobodi i pod zaštitom ΛV i uz punu podršku mentora iz vlade. Srbija je mogla da uspešno proizvodi bakar, srebro, zlato, renijum, paladijum, platina više od pola veka i da izgradi moćnu prerađivačku industriju. RTB Bor je do 2000. godine zapošljavao 25.000 radnika, a sada svega 5.000. Procenite uspešnost toliko hvaljene privatizacije RTB Bor? Možda je uspešna za lične potrebe Spaskovskog i mentora.

      1. Naravno, uz pomoć Spaskovskog i društva, a onda preko noći postao profitabilan. Zapitajte se u čamu je problem. Radnici iz Kine, policajci iz Kine, da li je tako i u EU?

  2. nama treba čist vazduh, a njihova tehnologija to ne omogućava. Možda je poželjan investitor za privatne sefove naših političara, ne i za nas koji ne možemo da dišemo.

  3. Znamo svi iz Bora da ce Vucic jednog dana imati obezbedjen duzi boravak na pravom mestu, sa lepom pidzamom.

  4. Ono sto niko ne pominje jesu tzv uslovljeni krediti koje mi uzimamo od KIne. To su idealni „prljavi“ krediti jer se „knjigovodstveno“ vide samo kao krediti sa niskom kamatom, a zapravo kostaju mnogo vise nego cak i krediti sa velikom kamatom. Svaki dinar ulozen lokalno, vraca se cetvorostruko, a mi uzimamo kredite koji su sa niskim kamatama, ali su uslovljeni da angazuju kineske kompanije ili da koriste usluge kineskih proizvodjaca. Mi se na taj nacin ne samo zaduzujemo nego se zaduzujemo dvostruko i ne samo da se dvostruko zaduzujemo nego i unistavamo domace kompanije koje se bave istim poslovima a ulazemo u kineske… Ne znam kolike su konkretne cifre, i recimo da je sve ovo samo moja pretpostavka, ali na primer… Ruski kredit za zeleznice, oko 800 miliona, ekstremno povoljna kamata, ali moramo da za 300-400 miliona kupimo putnicke garniture od Rusije (oni crveni vozovi). Te garniture su sjajne ali one nama najmanje trebaju jer nemamo pruge, putnicki saobracaj je nepostojeci a poznato je i da ne donosi neki profit osim ako nisu brze pruge (kao TGV u Francuskoj), pa cak i tad ucesce putnickog saobracaja u profitu zeleznice je tek 20-tak posto u odnosu na 80 posto kargo saobracaja (kod nas mnooogo manje od 20 posto). A mi se zaduzimo za 800 i pola od toga ulozimo u putnicke garniture (to je bio uslov za kredit) a ni dinara ne ulozimo u kargo terminale i infrastrukturu koju nemamo, a koja nam kako-tako moze vratiti bar deo novca…Bacili pare…. Ili novi put prema Zrenjaninu za koji se zaduzujemo par stotina miliona. Kina dovodi proizvodjaca guma, dobija zemljiste, subvencije i kakve-god pogodnosti za to. Kina trazi novi auto put, a ne prosireni postojeci. Kina nam za to daje povoljan kredit, ali trazi angazovanje svojih kompanija za izgradnju kao i koncesiju za put koji naprave. Mi placamo eksproprijaciju, zaduzimo se, i onda ne samo da vracamo taj dug nego i novac koji smo uzeli ulazemo u kineske kompanije i jos im dajemo taj put da prihoduju od njega… Knjigovodstveno gledano, mi smo se povoljno zaduzili za par stotina i ulozili u izgradnju puta sto je cisto, lepo i logicno. Realno gledano, umesto da ulozimo u postojeci sto je mnoooogo jeftinije, mi pored njega pravimo novi put, nepotrebno se zaduzujemo, podlezemo uslovima kreditora i jos im dajemo koncesiju… Mi taj novac nikada necemo vratiti sve i da pomenuta fabrika zaposli 30 000 ljudi.

Ostavite komentar


Ekonomija

Koliko je bezbedna Železnička stanica u Novom Sadu? 10

Koliko je bezbedna Železnička stanica u Novom Sadu?

Nakon pada nadstrešnice Železničke stanice prilikom koje je živote izgubilo 14 ljudi u Novom Sadu, postavlja se pitanje da li je čitava zgrada bezbedna, jer je srušeni deo, čeličnom kontrukcijom bio povezan sa krovom. Stručnjaci kažu da prvo treba sve detaljno proveriti, jer je moguće da krovna konstrucija delimično „šeta“.

Naslovna strana

Naslovna strana za 4. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Minja Miletić, TV novinarka

Svaki novi dan počinjem čitanjem dnevnog lista Danas.