Kina pozajmila 240 milijardi dolara zemljama iz projekta „Pojas i put“

Ovo je pokazala studija koju su radili istraživači Svetske banke, Harvarda, Kilskog instituta za svetsku ekonomiju i AidData, a koju prenosi Rojters.

Najveći deo pozajmica je dat od 2016. do 2021. godine i to uglavnom zemljama srednjeg dohotka kao što su Argentina, Mongolija i Pakistan.

Kina je pozajmila milijarde dolara zemljama za izgradnju infrastrukturnih projekata, ali od 2016. godine kreditiranje je usporilo, jer se pokazalo da mnogi od tih projekata nisu isplativi.

„Peking suštinski pokušava da spasi svoje banke. Zato je ušao u rizični posao spašavanja drugih zemalja“, kaže Karmen Rajnhart, jedan od autora studije i bivši glavni ekonomista Svetske banke.

Učešće kredita zemljama u problemima je povećano sa pet odsto 2010. godine na 60 odsto ukupnih međunarodnih kredita Kine u 2022. godini.

Najviše novca je primila Argentina, 111,8 milijardi dolara, Pakistan 48,5 milijardi i Egipat 15,6 milijardi dolara.
Devet zemalja je primilo manje od jedne milijarde dolara.

Narodna banka Kine je obezbedila svop linije u vrednosti 170 milijardi, dok su državne kineske banke obezbedile kredite za platnobilansnu stabilnost u visini 70 milijardi dolara.

Za refinansiranje ovih kredita je obezbeđeno 140 milijardi dolara.

Autori studije su ocenili da su ovi krediti „tajanstveni i nekoordinisani“, dok je kineska vlada odgovorila da njihove prekomorske investicije rade po principu „otvorenosti i transparentnosti“.

„Kina radi u skladu sa tržišnim zakonima i međunarodnim pravom, poštuje volju zemalja, nikada nije prisiljavala drugu stranu da pozajmljuje novac, nikada nije prisiljavala neku zemlju da plati, ne veže političke uslove za uslove kreditiranja i ne traži politički interes“, rekao je portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Mao Ning.

Kako zaključuju autori studije, Kina daje zajmove srednjerazvijenim zemljama, dok siromašnim zemljama daje grejs periode i produženje rokova otplate.