Foto: Fonet/Dragan AntonićNa sajmu „Put svile“ u kineskom gradu Sianu koji se trenutno održava, Kragujevac se tamošnjim investitorima predstavio sa, kako se navodi u saopštenju lokalnih vlasti, skupim, četvorodelnim projektom pod zajedničkim pod nazivom „Kapija Evrope“, a koji obuhvata potprojekte…
… „Industrijski park Feniks“, „Put hrane“, filmski grad „Valter studio“ i zabavni park „Zmajeva zemlja“.
Godinama unazad starom idejom o izgradnji industrijskog parka „Feniks“, koji bi delom bio podignut i na zemljištu kragujevačkog Centra za strna žita, Kragujevac želi „da razvija industrijsku zonu kroz izgradnju infrastrukture, proizvodnih objekata i dovođenje investitora koji bi u tim objektima pokretali industrijsku proizvodnju“.
Projektom „Put hrane“ Kragujevac traži kineske partnere u oblasti proizvodnje zdrave hrane i prerade poljoprivrednih proizvoda koji bi bili plasirani na tržište Kine. Kragujevac, nadalje, traži kineskog partnera sa kojim će, u okviru projekta filmski grad „Valter studio“, da „gradi kulturni most između Evrope i Kine kroz izgradnju filmskog grada, u saradnji sa našim svetski poznatim rediteljem Emirom Kusturicom, kao kreativnim direktorom tog poslovnog poduhvata“. Projektom izgradnje velikog zabavnog parka „Zmajeva zemlja“, Kragujevac planira da obogati turističku ponudu čitavog regiona.
Ono što se odmah kao pitanje postavlja jeste koliko predstavljeni projekti imaju veze sa realnošću, odnosno sa potrebama i potencijalima Kragujevca te koliko su uopšte i ostvarivi. Ovo se pre svega odnosi na projekte „Zmajeva zemlja“ i filmski grad „Valter studio“.
Kragujevac, doduše, ima atraktivan stari industrijski kompleks u nekadašnjem Vojnotehničkom zavodu u kojem je svojevremeno sniman i deo međunarodne TV serije o izgradnji „Titanika“, ali je velika nepoznanica da li bi na tom prostoru mogao da se napravi filmski grad, kojim bi se uspostavio „kulturni most između Evrope i Kine“.
Promocija projekta velikog zabavnog parka „Zmajeva zemlja“ namah je mnoge u Šumadiji podsetila na najavu gradonačelnika Radomira Nikolića, koji je neposredno što je u oktobru 2014. ovde doveden na vlast najavio izgradnju „Diznilenda“. Nikolić je na toj svojoj najavi istrajavao mesecima, uprkos upozorenjima da ni filijala „Diznilenda“ u 12-milionskom Parizu ne posluje profitabilno, te da centrala Diznijeve kompanije na dozvoljava izgradnju svojih zabavnih parkova nikome ko ne može da garantuje posetu od četiri miliona ljudi godišnje… Nikolić već odavno ne pominje „Diznilend“, ali se, u međuvremenu, setio „Zmajeve zemlje“.
Industrijski park „Feniks“ je, ako je suditi prema ranijim najavama, trebalo uveliko da bude izgrađen. Grad je, zbog gradnje te industrijsko-poslovne zone, od države preuzeo vlasništvo nad finansijski odavno upropašćenim Centrom za strna žita, a time i neizmirene obaveze te ustanove, usled čega je gradska kasa neretko bila u blokadi. Dugovi Centra su uglavnom izmireni, ali on više ne funkcioniše, dok izgradnja industrijskog parka ili zone na 50-ak hektara nekadašnjih oranica te ustanove i još oko 100 hektara okolnog zemljišta u prigradskim naseljima nije odmakla dalje od najave. Nesuđena industrijska zona „Feniks“ već odavno zarasta u korov, iako je i sadašnji predsednik, a tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, uoči poslednjih parlamentarnih izbora, izjavljivao da će ta zona da zaposli, ni manje ni više, no svih 20.000 Kragujevčana.
Projekat „Put hrane“ opet podseća na to da je grad Kragujevac, još u septembru 2015. potpisao memorandum o saradnji sa kineskom kompanijom CMEC, kojim je bilo predviđeno da se u centru Šumadije izgradi firma za uzgoj junadi i i preradu junećeg mesa. U Memorandumu je bilo navedeno da će, zajednička kragujevačko-kineska kompanija, u Kinu godišnje da izvozi svih 50.000 tona junećeg mesa. Upućeni su upozoravali da je u opustelim šumadijskim selima teško naći i ljude, a kamoli goveda, ali su nadležni uzvraćali da će Kinezi svojom investicijom da ožive poljoprivredu i stočarstvo u centralnoj Srbiji. Gotovo dve godine docnije, Memorandum sa CMEC-om više niko i ne pominje.
Kao što više niko ne pominje ni memorandume koje su vodeće kineske kompanije za proizvodnju teretnih i terenskih vozila, državna JAK motors i privatna Huang hai, svojevremeno potpisale sa Zastava kamionima. Kamioni su kao proizvođač privrednih vozila u međuvremenu propali. Isto bi prošla i bivša Zastavina fabrika automobila da je čekala da se realizuju memorandumi i protokoli o saradnji koje je, pre dolaska Fijata, potpisivala sa kineskim kompanijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
