Kineski radnici u Boru zatvoreni kao u logoru

Dan ranije oko 50 Kineza koji grade jalovište za potrebe, sada Ziđinovog novog rudnika bakra „Čukaru Peki“, protestovalo je pred sedištem te kompanije, tražeći bolje uslove za rad.

Najavili su i da će kada se vrate u Kinu tužiti Ziđin jer od aprila skoro da rade bez prestanka, u spavaonicama nemaju grejanje, slabo se hrane, često su žedni a izlazak van tog prostora, do grada, nije im dozvoljen pa se osećaju kao zatvorenici.

Situaciju je dodatno iskomplikovalo to što među njima ima i onih koji su zaraženi kovidom 19, smešteni su u neku vrstu improvizovanog karantina, ali se posao koji su obavljali prelio dodatno na preostale radnike.

– Oni su strani državljani bez ikakve zaštite ovde, imaju samo kompaniju za koju rade a ona se iživljava nad njima. Neki su u Boru više od 13 meseci, znaju samo za posao i boravak u smeštaju iz koga ne mogu da izađu da kupe šta im treba. Kao u logoru su, imaju jednog-dva Kineza koji im prodaju namirnice i cigarete, to je sav njihov kontakt sa spoljnim svetom. Oni hoće da idu kući, dosta im je svega, ali ih kompanija ne pušta, prisiljavaju ih na rad – kaže izvor Danasa poznat redakciji koji zbog mogućih posledica nije želeo da mu se objavi ime.

Dodaje da nemaju samo kineski radnici teške uslove, već i domaći i potvrđuje da se radi prekovremeno, previše za platu od 700 evra a da ne mogu čak ni da negoduju zbog toga.

– Kinezi imaju samo jednu opciju: „Oce ladi, nece ladi“. Ako ne prihvataš takve uslove, buniš se, ide otkaz i dospevaš na crnu listu što znači da ne možeš da se zaposliš ni u jednoj firmi koja sa njima sarađuje, jer joj odmah otkazuju ugovor. Dotle to ide – kaže naš sagovornik i dodaje da su tako teški uslovi rada vezani za sada samo za Rakitu gde je Ziđin stopostotni vlasnik, dok su rudnici i Topionica u drugom režimu ali se ne zna do kada.

Naime, kolektivni ugovor je, u saradnji sa našim vlastima, raskinut pola godine pre isteka i sada je u toku pregovaranje oko novog.

Naš sagovornik strahuje, međutim, da sindikati neće moći da se izbore za povoljniji status zaposlenih jer su i sami radnici Ziđina, tako da će se verovatno „radna etika“ iz Rakite preliti i u rudnike i Topionicu.

„To što su pričali da je Ziđin spas za Bor čista je laž i ako 5.500 ljudi nastavi da ćuti, biće bolje da se svi iselimo odavde“, kaže on.

Problem sa kršenjem radnih prava nije prvi put dospeo u borsku javnost.

Danasu je potvrđeno da su inspekcije rada kao i rudarske koje su zadužene za bezbednost u jamama, u više navrata kontrolisale poslovanje, uključujući i kršenje radnih prava o čemu je obavešteno i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Kakva će reakcija biti po prethodnim i nakon poslednjeg nalaza, za sada nije poznato, sve je u rukama Ministarstva.

Stidimo se, stidimo se

Iako naše inspekcije imaju nadležnost da kontrolišu postupanje prema stranim radnicima u stranim kompanijama koje posluju u Srbiji, a u Boru to i čine, do pravih informacija o položaju kineskih „gastarbajtera“ teško je doći, jer je reč o prilično zatvorenoj grupi koja vrlo retko komunicira sa lokalnim stanovništvom i kolegama. Ipak, borski novinari imali su uvid i objavili prepisku između kineskih radnika u kojoj, između ostalog, stoji: „Ovo je sramota za Kinu. Došli smo u Evropu da brukamo našu zemlju. Stidimo se, stidimo se…“