Jedan od najčešće citiranih statističkih podataka o Kini jeste broj građana koji su izbavljeni iz siromaštva u proteklih 35 godina. Procenjuje se da ih ima najmanje 800 miliona, što je velika cifra i izuzetno dostignuće.
Bez sumnje, nijedna druga država nije uspela da ostvari slične rezultate u tako kratkom periodu, ali ostaje pitanje šta činiti sa milionima Kineza koji su i dalje siromašni? Kineska vlada je posvećena zadatku smanjenja siromaštva u seoskim sredinama na gotovo nultu stopu do 2020. Zvaničnici iz Pekinga su to obećanje najpre dali 2015. godine, u sedištu Ujedinjenih nacija, a potom ga ponovili na kasnijim zvaničnim zasedanjima te svetske organizacije. Ali, ispunjenje zaveta, odnosno poboljšanje životnog standarda oko 45 miliona ljudi (približno broju stanovnika u Sudanu), podrazumevaće velike troškove. Borba protiv siromaštva, poput mnogih drugih važnih poduhvata, podložna je „obrnutoj logici“ koja glasi – što se više trudiš da nešto postigneš, manje ćeš biti uspešan. Ilustracije radi, što više navijate sat, mehanizam će pokazati veći otpor. Kada je o smanjenju siromaštva reč, prvi će korist osetiti oni koji žive u razvijenim oblastima, ili su porodice koje se ne nalaze na samom dnu egzistencijalne lestvice, dok je perspektiva manje ružičasta za nekoliko miliona Kineza.
U prvih sedam godina sprovođenja reformi i „otvaranja“ Kine, procesa koji je počeo 1978, procenjuje se da je gotovo 110 miliona ljudi godišnje spasavano od siromaštva. Ali, tempo napretka je umnogome usporen u narednih 15 godina, preciznije između 1985. i 2000. godine, kada je tek oko 26 miliona ljudi uspevalo da se uzdigne na društvenoj lestvici. U periodu od 2000. do 2015. godine, ta cifra je iznosila samo 22 miliona, a vlada u Pekingu je zacrtala cilj po kojem će u narednom periodu svake godine 10 miliona ljudi biti izbavljeno iz siromaštva. Uporedo sa usporavanjem tempa poboljšanja životnog standarda uvećavani su troškovi tog procesa, što pokazuju podaci iz nedavno objavljenog izveštaja UN, kao i podaci Svetske banke. Primera radi, spasavanje jednog stanovnika Kine iz siromaštva 2000. godine koštalo je 48 dolara, dok je do 2010. ta cifra povećana na 150 dolara, dakle više nego trostruko, a imajući u vidu činjenicu da vlada sada želi da poboljša životni standard stanovnika najudaljenijih delova Kine, koji nemaju nikakav pristup putevima, električnoj energiji ili čistoj vodi, godišnji ceh prevazilazi 200 dolara.
Veliki troškovi neće nužno osujetiti planove Kine. Naprotiv, stiče se utisak da je vlada u Pekingu odlučnija nego što je to bio slučaj ikada u prošlosti da ostvari ambiciozne ciljeve. Između ostalog, kineske vlasti su prošle godine otišle korak dalje i objavile da planiraju da iz siromaštva izbave 12, 4 miliona ljudi koji žive na selu, zbog čega su iz budžeta za 2017. godinu izdvojile 30 odsto više sredstava nego ranije. Prema zvaničnoj statistici, prosečna mesečna godišnja primanja pet odsto najsiromašnijih domaćinstava u kineskim gradovima iznose 1.128 dolara, što je 3,5 puta više u poređenju sa najsiromašnijim stanovnicima seoskih područja. Kina nije usamljena u borbi protiv siromaštva. Između ostalog, najvažniji cilj iz programa održivog razvoja UN jeste poboljšanje životnog standarda svetske populacije, a kao godina ostvarenja navodi se 2030. Imajući u vidu podatke o sve većoj ceni takvog procesa, potrebno je uspostaviti prekograničnu saradnju i omogućiti i Kinezima da žive pristojno i dostojanstveno.
Autorka je bivša direktorka Programa za razvoj Kine u okviru UN
Copyright: Project Syndicate 2017.
www. project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
