Kineski turisti u Srbiji troše po 150 evra dnevno

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Na stranu to sto su izneti podaci potpuna laz, mislim da se turizmu kao privrednoj grani u Srbiji poklanja prevelika paznja obzirom da je nasa turisticka ponuda skromna a takva ce nazalost i ostati.Mi nemamo nista posebno sto bi privuklo prosecnog turistu i vreme je da se pomirimo sa tom cinjenicom.To ne znaci da turizam ne treba razvijati ali to svakako nije prioritet i vreme je da se okrenemo realnijim izvorima prihoda.

   1. Momak tebi nije dobro…

      1. Slazem se u potpunosti sa Hari poterom, previše paznje se poklanja na turizam u nasoj zemlji, radio sam u restoranima u prestonici i imao dosta kontakta sa strancima, pa nemojte molim vas oni uzimaju sve najeftinije, 20% njih se opusti pa potroši koji dinar više, i ruku dajem da kineski turista ne trosi 150e dnnevno, pa kad bi samo bili svedoci njihovih pazarenja i odlazaka u restorane, sve bi vam bilo jasno, o ostalima isto memam komentar, zato bi bilo lepo da popričate i istrazite malo vise pre nego napišete članak, da ne stvarate ljudima laznu sliku, pa u hrvatskoj na moru toliko ne potroši turista dnevno, te ce u Srbiji koja nudi Kalemegdan kao turističku destinaciju

   2. Naprotiv, Srbija sto se tice prirode je izuzetno prelepa i bogata zemlja. Problem je bas taj sto u turizam nije ulozeno nista. Nema puteva da se dodje do Tare, Zlatara, Uvca, Resavske pecine, Crnog vrha,… Srbi su lenji i ne zanima ih da titraju turisti, u nasoj naravi je stav „nisam ja tu zbog tebe nego ti zbog mene“ Sta ima Srbenda da radi da privuce goste, ako oce da dodju ce da dodju. Nece niko da ostavi pare da bi ga Srbin popreko gledao sto je dosao i da mu prevrce ocima na pitanja i ocekivanju da igra oko njega. Kada bi se mi promenili i kada bi se u turizam ulozilo, to bi bila zlatna koka. Sta su nama realniji izvori prihoda… tehnologija? Industrija? Proizvodnja? Vazi.

   3. Nažalost vi ste u pravu.

2. Interesantno je da se taj nas ‘turisticki bum’ poklapa sa periodom od kada nam je Vucic na vlasti, odnosno padom zivotnog standarda i sveopstom bedom? Takodje, ako se ova turisticka statistika Srbije uporedi sa onom iz Albanije, Bosne, Crne Gore i Makedonije videce se da je i tamo rast broja turista iz pomenutih zemalja identican. Turisti su, generalno, ciganska kategorija. Hoce sto vise za sto manje para, odlicnu imitaciju Evrope, za cvonjke. Da nismo 30% cene nekog Rima ili Pariza, niko nikada ne bi cuo za nas. Ako nam Vucic skrese plate i penzije za jos 50% rast turizma ce biti 200% sledece godine. Pitajte amerikance zasto najvise vole da idu u Tihuanu a mogu da priuste i London, … to je tuzna istina.

3. Oni koji su malo stariji, mogu da se sete kako su izgledale države, kojima je more bilo jedino bogatstvo? Gradjani tih država su uglavnom živeli u nekoj polubedi i bili izvor ekonomskih migracija. Portugalija, Španija, Italija, Dalmacija, Grčka, Turska, Albanija itd.itd. Danas je situacija sasvim drugačija. More je postalo centar interesovanja velikog broja industrijskih zemalja, ka kojima leti hrle milioni ljudi. Ali, trebalo je čekati takav trenutak a, on ne dolazi za dva dana, što mi u Srbiji očekujemo. „Odmah i sada“, kako kažu ovi naši mladi „japiji“?! Šta mi imamo i možemo? Kao prvo, moramo edukovati stanovništvo da ne pogane okolinu. To je uslov nad uslovima. Turista koji u planinskoj rečici vidi tone plastičnih boca, kesa i svega onoga što je izbačeno iz kuća, odmah će se zgaditi Srbija i njene „lepote“. Kao drugo, turizam čija se filozovija ograničava na „deset sa lukom“ ili na gomile pečenjara i pečenja, unapred je osudjen na propast. To vole jedino samoubice, koje bi ovde doše da se „utepaju“ sa tom vrstom hrane. Srbija jeste prelepi vrt na ovoj zemaljskoj kugli ali, mi nastojimo da ga što više i što pre uništimo a onda da budemo „srećni gastarbajteri“ negde u Nemačkoj, ili dalje, i da vozimo polovna nemačka kola. To je san svake srpske moralne, materijalne i duhovne sirotinje. Kada budemo uspeli da se samovaspitamo ili, makar, da vaspitamo svoju decu, ugledaćemo „svetlo na kraju tunela“. Srbija ima šansu u jednoj vrsti turizma koji ne postoji nigde na svetu. To bi bila neka vrsta, da ga nazovem, „manastirskog turizma“. Kreiranje sveta i doživljaja koji se ne može naći u drugim državama. Naravno, treba izgraditi i prateću infrastrukturu koja bi mogla da popuni vreme i onima koji bi želeli malo više aktivnosti od puke meditacije i uživanja u miru i tišini. Staze kroz planinske vrleti koje bi se obilazile na konjima, pecanje na rekama i potocima, sa odmorištima na planinskim bačijama gde bi se turisti odmarali uz okrepljenje, potom, izgradnja asfaltnih puteva, kojima bi se dolazilo do tih destinacija itd.itd. Obišao sam „celi svet“ i video mnogo zemalja. Verujte, retko je parče zemlje na kome postoji ovoliko raznolikosti. Nažalost, uspeli smo sve to da potrpamo djubretom širokog dijapazona, pa nam se sopstvena država i otadžbina čini gadljivom.

4. to bi bilo kao kad bi grci tvrdili da prosečan srbin troši 150 evra dnevno u grčkoj. Odakle njima tolike pare kada je tamo prosečna plata malo veća od naše. Ova statistika može biti tačna jedino ako su ove godine dolazili neki sportisti ili milijarderi pa da su potrošili brdo para u skupim hotelima i na taj način digli prosek. Inače prosečan kinez troši 20 evra dnevno + smeštaj. Jedu pljeskavice i bureke kao i mi jedino za večeru izađu na neko mesto i odvoje 10 evra za neki fin obrok.