Kineski Ziđin o zagađenju: Radimo sa zastarelom tehnologijom

U saopštenju se navodi da su u nekadašnjem RTB-u bile zanemarene neophodne mere „desulfurizacije izduvnih gasova prilikom izgradnje topionice“, tako da sumpor-dioksid nije mogao efikasno i u potpunosti da se preradi pre ispuštanja, a i oprema za topionicu je veoma zastarela.

„Posledica svega toga je nemogućnost stabilnosti procesa proizvodnje u dužem vremenskom periodu, tako da su problemi sasvim neizbežni. Nesporna je činjenica da je zaštita životne sredine sistematski i kontinuirani proces, a da su ti problemi bili ignorisani preko stotinu godina“, saopštila je ta kompanija.

U Ziđinu napominju da se to istorijsko nasleđe ne može rešiti preko noći.

„Mi ovaj problem nikada nismo i nećemo ga nikada ignorisati. Ziđin je, po preuzimanju RTB-a, veliki značaj dao zaštiti životne sredine, uložio je mnogo novca i započeo velike poslove, pa se ukupna situacija životne sredine već umnogome poboljšala“, saopštila je kineska kompanija, većinski vlasnik nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor.

Za izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru, koja je počela da radi 2015. godine, utrošeno je preko 250 milion evra. Kineska kompanija je po preuzimanju RTB-a uplatila 350 miliona evra, a početkom godine uplatila dugove iz UPPR-a.

Naglašavaju da su popravljene merne stanice u Krivelju i Slatini kako bi ta kompanija bolje pratila kvalitet vazduha, ali i da je kupljena prskalica za smanjenje prašine u vazduhu, „vodeni topovi“ i specijalna oprema za čišćenje pogona „konvertor“.

U toj kompaniji su rekli da pokušavaju da prevaziđu „stare i nestabilne efekte sistema za proizvodnju“.

Ziđin navodi i da je prekomerno zagađenje ustanovljeno od 7. do 9. septembra, jer je nekoliko puta došlo do prekida napajanja električnom energijom u toku proizvodnje.

„Zbog toga je Kompanija odmah kontaktirala Elektroprivredu Srbije, pokušavajući da otkrije uzroke i nađe rešenje za problem ‘ispada’ struje“, navela je ta kompanija.

Kompanija Serbia Ziđin smatra da je „uživanje u čistom i svežem prirodnom okruženju pravo koje bi svaki građanin trebalo da ima“ i izražava nadu da će postići održivi razvoj na ekološki prihvatljiv način, istovremeno sa stvaranjem mogućnosti zapošljavanja stanovnika Bora.