Kinezi rade po 250 sati mesečno, Ministarstvo bez komentara

Oni zajedno sa srpskim kolegama rade na pripremi jalovišta za novi rudnik „Čukaru Peki“, a žale se da su na gradilištu angažovani i više od 250 sati mesečno, da su smešteni u kontejnere bez grejanja, sa nedovoljno hrane i vode a da im je zabranjeno i da izlaze u grad.

Uslovi kao u logoru, potvrđuje njihovu priču jedan od srpskih radnika u istoj firmi i kaže da se kontakti sa njima, i kad ih ima, održavaju krišom jer poslovodstvo to zabranjuje.

Dodaje da im je često „ispod žice“ doturao hranu ili druge potrepštine, jer sami nemaju gde da ih kupe.

– Oni kad su prihvatili da rade, ne mogu više nazad, ne daju im da se vrate u Kinu – tvrdi izvor Danasa i dodaje da u firmi nema organizovanog sindikata koji bi se eventualno izborio za povoljniji položaj svih zaposlenih zbog čega se priča da će i srpski radnici doći u tešku situaciju, da će morati da borave u firmi i posle radnog vremena.

Nijedan od četiri reprezentativna sindikata u nekadašnjem RTB Bor, sada Ziđin koper, nije imao precizniju informaciju o tome šta se dešava u Rakiti, jer je reč o drugom rudniku, na drugom kraju grada, koji je tek u formiranju i sa kojim nemaju nikakav kontakt osim što im je poslodavac zajednički.

Časlav Gavrić, predsednik sindikata „Nezavisnost“ u Ziđinu, kaže za Danas da je drugačija radna etika kineskih poslodavaca i da je to počelo da se oseća još i ranije, a sada ga brine to što su otpočeli pregovori oko novog kolektivnog ugovora.

– Bilo je očigledno da im smetaju stariji radnici, vršili su pritisak na njih da odu u prevremenu penziju, premeštali ih na druga radna mesta sa manjom platom, neke su koleginice slali da budu baštovanke, jer su izgradili plastenike. Podneto je zbog toga više tužbi, prvo za obaranje aneksa ugovora a to je pratila i tužba za diskriminaciju i mobing. Međutim, mnogi su odustali, neki nakon što su im zaposlili decu a drugi jednostavno nisu imali snage za to – kaže Gavrić i dodaje da će sindikati narednih meseci „lomiti koplja“ oko nekih 70 do 80 stavki koje su Kinezi ili izbacili iz ugovora ili smanjili nadoknade na minimum, čak i ispod toga.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je za protest kineskih radnika saznala iz medija, da je odmah pozvala poverenika iz Bora, koji takođe nije imao nikakve nove informacije, ali je najavio da će ovih dana pokušati da stupi u kontakt kako bi se pronašao neki način da im se pomogne.

– Zamerila sam svom sindikalcu što ranije nije obavestio centralu, ali on kaže da je reč o poslodavcu koji sve informacije drži u tajnosti i da je teško doći do podataka. To nije redak slučaj sa firmama koje dolaze sa Dalekog istoka, sećate se primera Jure i maltretiranja tih radnica, ali i neke kompanije koje dođu iz Evropske unije vrlo brzo počnu slično da se ponašaju. Tu ključnu ulogu odigraju, po pravilu, naši ljudi, niži menadžeri koji umesto radnika štite svoje bonuse i profit poslodavca. Naravno, ima i izuzetaka, na primer mi imamo odlučna iskustva sa kineskim vlasnikom Železare Smederevo, oni poštuju i vrednuju prekovremeni rad i sva ostala prava, ali tu postoje dva jaka sindikata, Asocijacija i Samostalni, koji čvrsto sarađuju, za razliku od republičkog nivoa, i imaju snagu pritiska na poslodavca. Sindikati u Boru to nemaju, oni su nejaki a u Rakiti i nema organizacije – kaže Savić.

Ona ističe da domaće inspekcije imaju nadležnost i nad stranim firmama i svim radnicima koje zapošljavaju, bez obzira na to da li su domaći ili dolaze sa strane, ali da često postupaju kao da imaju nalog da zaštite stranog vlasnika, da mu progledaju kroz prste.

– Mi se često ljutimo na inspektore, ali sve više verujem da to nije njihova odluka, već neka vrsta stvarne ili prećutne „direktive“ sa vrha koja im nalaže da strane kompanije ne diraju, što je sramota za zemlju – zaključuje Savić.

Svi ćute

Kompanija Ziđin nije odgovorila na pre dva dana postavljena pitanja Danasa kako komentarišu protest radnika i šta će preduzeti kako bi se popravio njihov položaj. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku takođe nije odgovorilo na pitanje šta je inspekcija rada ustanovila prilikom poslednje kontrole u Ziđin koperu u Boru, a povodom protesta kineskih radnika zaposlenih u Rakiti, kakvi su ranije bili nalazi inspekcija i šta se preduzelo tim povodom kao i da li mere koje bi Ministarstvo eventualno preduzelo koči to što je u pitanju strana kompanija? U Ministarstvu nismo čak saznali ni da li ćemo dobiti odgovor jer telefon PR službe, rečeno nam je u kabinetu ministarke, nije u funkciji i sa medijima kontaktiraju samo mejlom. Na naš nisu reagovali.